Tu Fu
- Ovo je kinesko ime; porodično ime je Du (Tu).
| Du Fu (杜甫) | |
|---|---|
 zamišljeni prikaz Du Fua | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 712 |
| Smrt | 770. (dob: 57–58) |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | pjesnik |
Du Fu ili Tu Fu[1] (kin. 杜甫, pinjin: Dù Fǔ; Duling kod mesta Čang'an 712. - Leijang 770.) bio je jedan od najznačajnijih pesnika kineske dinastije Tang.
Njegove pesme izražavale su protest protiv politike. Opisivao je socijalnu nepravdu, glad i haos sa stanovišta običnog građanina. Vreme zbivanja u njegovim pesmama uvek je prikazano kao da je reč o par stotina godina unazad.
Mladost[uredi | uredi kod]
Du Fu je rođen u pokrajini Kungšien u Henanu. Najveći deo mladosti proveo je u Lojangu. Godine 746. odlazi u prestonicu Čangan.[1] Prvi pokušaji da položi ispit za službenika nisi bili uspešni. Nakon što je ipak vanredno položio ispit dobio je visoki položaj pod carom Suzongom. Kasnije je poslat u grad Huazhou kao predstavnik za znanje. Njegov politički uspeh kratko je trajao, uglavnom dok je bio živ car Suzong. Nakon smrti cara još se intenzivnije bavio pisanjem pesama.
Poezija[uredi | uredi kod]
Danas je poznato 1400 njegovih pesama. Težak život i neuspeh u činovničkoj karijeri omogućili su mu da iskusi patnje ljudi i da vidi tamnu stranu politike. Napisao je izuzetne pesme: „Balada vojničkih kola“, „Balada o lepotici“ i „Pesma od pet stotina reči o tuzi koju sam osećao na putu iz prestonice u Fengšjang“.[2] Kad mu je bilo 43 godine, u zemlji su izbili ratni nemiri koji su bili uzrok početka propadanja dinastije Tanga. U periodu ratne pometnje i haosa snašle su ga mnogobrojne nevolje i patnje i, videvši stradanje naroda svojim očima, napisao je: „Gledajući proleće“, „Putovanje na sever“, „Tri mandarina“ („Mandarin u Šinanu“, „Mandarin u Tunguanu“ i „Mandarin u Šihau“), „Tri rastanka“ („Rastanak starih“, „Rastanak beskućnika“ i „Rastanak mladoženje“) i druge poznate pesme. Kad je rat bio okončan, Du Fu je dugo lutao sa izbeglicima. Značajne pesme iz tog perioda su: „Moju kolibu od slame razneo je jesenji vetar“, „Čuvši da su carske trupe ponovo osvojile krajeve severno i južno od reke“, i druge.
Du Fu je jako uticao na japanske pesnike i to uglavnom na pesnika Macua Baša.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Đurđević, Mirjana; Ada Zečević (1995). Antologija stare Kineske poezije. Beograd: Srpska književna zadruga. str. str. 436. ISBN 86-379-057104.
- ↑ Đurđević, Mirjana; Ada Zečević (1995). Antologija stare Kineske poezije. Beograd: Srpska književna zadruga. str. str. 19. ISBN 86-379-057104.
