Tripitaka
Tripitaka (sanskrit: Tripiṭaka, pali: Tipiṭaka) je tradicionalni izraz koji različite budističke škole koriste za svoje kanone ili svete tekstove.[1] Kao što ime sugeriše, Tripitaka se tradicionalno sastoji od tri "korpe" učenja: od sutri (kazivanja Bude lično), vinaje (discipline) i abidarme (doktrine).[2]
Tri tripitaka kanona su sačuvana: jedan nepotpuni teravada sveštenika iz Jugoistočne Azije, sastavljen na pali jeziku (Pali kanon); jedan sartvastivade i mahasamgike u kineskom prevodu (Kineski kanon); i najzad, tibetanska kolekcija (Kanđur i Tanđur) koja je najpotpunija (Tibetanski kanon).[2] Mnogi rukopisi na sanskritu takođe su sačuvani.[2]
Buda je ohrabrivao učenike da upotrebljavaju svoje dijalekte. Pali, jezik teravada kanona, bio je jedan od onih dijalekata kojim se govorilo u Avanti provinciji, ali ne i jezik na kojem je Buda podučavao.[2] Zbog toga se upotrebi pali terminologije ne daje prioritet u odnosu na budistički sanskrit, vrstu sanskrita koja sadrži mnogo prakrtskih reči (prakrit, narodni jezik, za razliku od sanskrita).[2]
Vidi još[uredi | uredi kod]
Izvori[uredi | uredi kod]
Literatura[uredi | uredi kod]
- Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga.