Treći budistički sabor

Izvor: Wikipedia

Treći budistički sabor je naziv za skup koga je oko 250. pne. sazvao maurijski car Ašoka u Pataliputri, prestonici Carstva (danas Patna, Indija), povodom nastale podele u sangi na sarvasti-vada i vibhađja-vada školu. Vibhađja-vadini su sebe smatrali pravovernim nastavljačima sthavira-vade (stare škole). Saboru je prisustvovalo oko hiljadu monaha, a zasedanje je vodio monah Mogaliputa Tisa. Smatra se da je Ašoka držao stranu vibhađja-vadinima. Oko osamdeset hiljada sarvastivada monaha je nakon Ašokinog sabora prognano iz oblasti Patne, usled njihovog odbijanja da se povinuju doktrini vibhađja-vade. Prognani monasi su se naselili najpre u Madhuri, a potom u Kašmiru.

Na ovom saboru je zapisana abhidhama-pitaka, zajedno sa još nekim dodatnim delovima khudaka-nikaje, čime je u suštini kompletirana savremena Tipitaka.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]