Transpozon

Izvor: Wikipedia
Bakterijski DNK transpozon

Transpozon (transpozabilni element, TE) je DNK sekvenca koja može da promeni svoju relativnu poziciju unutar genoma ćelije. Mehanizam transpozicije može da bude bilo „kopiraj i prenesi“ ili „iseci i prenesi“. Transpozicija može da kreira fenotipski značajne mutaicje i da promeni veličinu ćelijskog genoma. Transponzone je otkrila Barbara Maklintok za šta je nagrađena Nobelovom nagradom 1983.[1]

Transponzoni sačinjavaju veliku frakciju C-vrednosti eukariotskih ćelija. Oni se često smatraju "DNK smećem". Kod Oxytricha, koji imaju jedinstveni genetički sistem, oni imaju kritičnu ulogu u razvoju.[2] Oni su takođe veoma korisni u naučnim istraživanjima kao sredstvo za promenu DNK unutar živog organizma.

Reference[uredi - уреди]

  1. McClintock, B. (June 1950). "The origin and behavior of mutable loci in maize". Proc Natl Acad Sci U S A. 36 (6): 344–355. Bibcode:1950PNAS...36..344M. doi:10.1073/pnas.36.6.344. PMC 1063197. PMID 15430309. 
  2. "'Junk' DNA Has Important Role, Researchers Find". Science Daily. 21. 5. 2009.. http://www.sciencedaily.com/releases/2009/05/090520140408.htm. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Kidwell, M.G. (2005). "Transposable elements". u: ed. T.R. Gregory. The Evolution of the Genome. San Diego: Elsevier. str. 165–221. ISBN 0-12-301463-8. 
  • Craig NL, Craigie R, Gellert M, and Lambowitz AM (ed.) (2002). Mobile DNA II. Washington, DC: ASM Press. ISBN 978-1-55581-209-6. 
  • Lewin B (2000). Genes VII. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-879276-5. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]