Titanat
Titanati su neorganska jedinjenja koja se sastoje od titan oksida. U nekim slučajevima, termin se koristi u širem smislu za označavanje anjona titana, e.g. [TiCl6]2- i [Ti(CO)7]2-.
Znatan broj vrsta oksida titana je poznat. Neki od njih imaju komercijalni značaj. Ti materijali su tipično beli, dijamagnetični, teško-topljivi, i nerastvorni u vodi. Oni se pripremaju na visokim temperaturama iz titan dioksida. U skoro svim slučajevima, titan ima oktaedralnu koordinatnu geometriju.[1]
Ortotitanati[uredi | uredi kod]
Ortotitanati imaju formule M2TiO4 gde je M divalentan. Primer takvog materijala je magnezijum titanat (Mg2TiO4), koji poprima spinelnu strukturu. Li2TiO3 se ne smatra titanatom pošto ima strukturu kamene soli, i nema jon titana. Ortotitanati skoro nikad nemaju TiO44- centre. Izuzetak je Ba2TiO4.
Titanska kiselina i estri[uredi | uredi kod]
Titanska kiselina (ortotitanska kiselina ili titan hidroksid) je supstanca sa formulom H4TiO4 (CASNo 20338-08-3). Ovaj materijal, koji nije dobro definisan, se dobija hidrolizom TiCl4.[2] Titanska kiselina je nestabilna u čvrstom stanju. Dolazi do gubitka vode i formiranja titan dioksida. Estri ortotitanske kiseline su poznati, npr. titan izopropoksid. Estri izvedeni iz manjih alkohola imaju kompleksne strukture u kojima titan nema oktaedralnu koordinaciju, e.g. Ti4(OCH3)16.[3]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 1121–23. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6..
- ↑ Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. pp. 421.
- ↑ D. A. Wright and D. A. Williams "The crystal and molecular structure of titanium tetramethoxide" Acta Cryst. 1968, volume B24, pp. 1107-1114. DOI:10.1107/S0567740868003766.