Pali kanon
Pali kanon je zbirka tekstova theravada budističke tradicije, sačuvane na jeziku pali (pāli).[1] To je jedini potpuno sačuvan kanon od svih ranih budističkih škola koje su počele da nastaju nakon Budine smrti, te je danas ujedno i najbliži izvornom Budinom učenju. Vekovima je prenošen usmeno, da bi na kraju kroz seriju budističkih sabora bio standardizovan i zapisan. [2] To se dogodilo na Šri Lanki u I veku pre naše ere, u vreme velike gladi, kada se broj monaha veoma smanjio, te je postojala opasnost da dotadašnja praksa usmenog prenošenja Kanona bude potpuno izgubljena. Prvi štampani delovi Kanona pojavili su se u XIX veku[3], a danas na internetu već možemo pronaći i kompletna elektronska izdanja[4].
Pali kanon se satoji od tri glavna dela, koji se na paliju nazivaju pitaka (piṭaka, košara). Zbog toga je ovaj kanon tradicionalno poznat kao Tipitaka (Tipiṭaka; Tri košare). Te tri pitake su:
- Vinaya pitaka, u kojoj se objašnjavaju pravila ponašanja za monahe i monahinje
- Sutta pitaka, govori, uglavnom Budini, ali i njegovih najbližih učenika
- Abhidhamma pitaka, dalja sistematizacija učenja, koju čini korpus dela koja bi se mogla klasifikovati u oblasti filozofije, psihologije, metafizike itd.
Vinaya pitaka i Sutta pitaka su vrlo slične onome što se na osnovu sačuvanih fragmenata može rekonstruisati kao kanoni ostalih ranih budističkih škola. Međutim, Abhidhamma pitaka je očigledno nastajala kasnije i otuda su i razlike znatno veće[5].
Beleške [uredi - уреди]
- ↑ Gombrich, Theravada Buddhism, 2nd edn, Routledge, London, 2006, str. 3
- ↑ Harvey, Introduction to Buddhism, Cambridge University Press, 1990, str. 3.
- ↑ Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson, 1984, page 293
- ↑ http://www.tipitaka.org/romn/
- ↑ "Buddhism." Encyclopædia Britannica. Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2008.
Spoljašnje veze [uredi - уреди]
 Uključite se i pomozite Wikipediji proširujući ovaj članak! |
