Tiha

Izvor: Wikipedia
Tiha, Galerija Kandelabri, Vatikan

Tiha ili Tihe (grčki: Tykhe) (lat. Fortuna), je jedno od sudbinskih božanstava, boginja slučajnosti i sreće.

Po Hesiodu, kći Okeana i Tetije, a po Pindaru, jedna od Mojri. Tiha je ćudljiva, nepredvidljiva i ponekad nepravedna, živela je na Olimpu i najviše je bila u društvu Zevsa. Od ostalih bogova najprisnija je bila sa bogom bogastva Plutom, koga je odgajala zajedno sa Ejrenom, boginjom mira. Atributi boginje Tihe su:

  • krma (koja označava upravljanje ljudskom sudbinom)
  • kugla (koja stoji za promenljivost sreće)
  • rog izobilja (za bogatstvo i darove sreće).

Rog potiče od koze Amalteje, koja je svojim mlekom othranila Zevsa, jer ga je njegova majka Reja morala napustiti posle rođenja na Kritu.

U Argu, Palamed je svoje kocke podario Tihinom svetilištu. Kult Tihe je tada bio još nerazvijen i njen hram je bio slabo posećen.

Kult Tihe se naročito proširio u helenističko doba, kad se ona — u vreme velikih promena u svetu i afirmacije pojedinačne inicijative — smatrala za najvažnije božanstvo.

Kod Menandra i njegovih savremenika, Tiha je osnovno načelo koje određuje ljudski život i sudbinu grada. U maloazijskim grčkim gradovima tiha je bila veoma poštovana kao zaštitnica gradova. Ona je imala svoje javne i privatne kultove, podizani su joj hramovi i statue, a prinošene krvne i beskrvne žrtve.

Kod Rimljana je poistovećena sa vrlo poštovanom boginjom Fortunom.

O omiljenosti Tihe svedoči i činjenica da su lična imena koja sadrže taj koren (u značenju našeg Srećko) vrlo česta, (Tihomir, Tihana, Tijana, Tiho Brahe itd.) naročito od I veka pne.

Antički umetnici često su slikali Tihu. Kao zaštitnicu gradova prikazivali su je kako sedi, a glava joj je bila ukrašena vencem u obliku gradskih bedema.

Šablon:Olimpski bogovi