Théodore Géricault

Izvor: Wikipedia
Gustave Courbet

Crtež Alexandrea Colina iz 1816. godine
Rođenje 26. rujna 1791.
Rouen, Francuska
Smrt 26. siječnja 1824.
Pariz
Polje slikarstvo - grafika - crtež
Pokret Romantizam
Djela Splav Meduza
Konjanik u napadu
Luda starica
Uticaj od Peter Paul Rubens, Titian, Diego Velázquez, Rembrandt i John Constable
Uticaj na Romantizam, Gustave Courbet, itd.

Teodor Žeriko (fr. Théodore Géricault; 26. septembar 179126. januar 1824) je bio značajan francuski slikar i litograf, poznat po slici Splav Meduza. Ta slika je označila početak romantizma u likovnoj umetnosti. Jedan je od osnivača romantizma.

Obrazovanje[uredi - уреди]

Rođen je u Ruanu u Francuskoj i obrazovan je u tradiciji engleske umetnosti Karla Vernea i klasične kompozicije Pjera Narsisa Žerena, koji je bio rigorozni klasicista. Žeriko je brzo napustio školovanje i odlučio je da proučava dela u Luvru, gde je kopirao dela Peter Paul Rubensa, Ticijana, Dijega Velaskeza i Rembranta. To je radio od 1810. do 1815.

Uspeh[uredi - уреди]

Prvi veliki rad Konjanik carske garde izlagao je u pariškom salonu 1812. i primetio se uticaj Rubensa i interes za tekuće teme. Sa tim uspehom i sa ambicijom promenio je smer. Sledećih nekoliko godina Žeriko je izradio male serije konja i konjanika.

Izlagao je Ranjenog konjanika u pariškom salonu 1814. na tome radu je mnogo više radio, ali slabije je bio primljen. Dve godine nakon toga proučavao je konstrukciju i kompoziciju likova, a to je proizlazilo iz njegove predodređenosti za dramu i ekspresiju.

Odlazio je u Firencu i Rim (1816-1817), gde je bio fasciniran Mikelanđelom. Sam Rim inspirisao ga je za veliko platno Trka berberskih konja, rad epske kompozicije i apstrahtne teme. Žerko to platno nikad nije završio i vratio se u Francusku.

Splav Meduza[uredi - уреди]

Žeriko se stalno vraćao vojnim temama, pa je napravio i seriju litografija sa vojnim temama. Njegov najznačajniji rad je Splav Meduza (1819). Oslikao ga je prema stvarnom događaju, kada je kapetan ostavio posadu i putnike da umru. Taj incident je postao nacionalni skandal, a Žeriko je dramatičkom interpretacijom predstavio tragediju na monumentalnu skalu. Slika sa jedne strane optužuje korumpiranost, a sa druge strane dramatizira večnu temu čovekove borbe sa prirodom. Mladi Ežen Delakroa je pozirao za jednog od likova, koji su umirali. Ta slika je kod nas poznata i pod nazivom Brodolomci fregate Meduza.

Klasično oslikavanje likova i struktura kompozicije su u kontrastu sa turbulentnošću teme i slika predstavlja jedan most između neoklasicizma i romantizma. Na sliku su uticale mnoge slike koje je Žeriko izučavao. Slika je jako delila umetnike na pariškom salonu 1819, kada je prvi put bila prikazana. U Engleskoj je slika 1820. bila vrlo dobro primljena. Jedno vreme je Žeriko slikao u Londonu.

Kasniji rad[uredi - уреди]

Nakon povratka u Francusku naslikao je seriju slika psihijatarskih pacijenata. Na tim slikama je uspevao da dokumentuje psihološke pojedince. Poslednje što je radio bilo je proučavanje epskih kompozicija uključujući Otvaranje vrata španske inkvizicije i Afrička trgovina robovima. Žerikovo zdravlje je bilo narušeno i zbog pada sa konja i zbog tuberkoloze. Umro je 1824. u Parizu.

Slike[uredi - уреди]