Teorija jednog metka

Izvor: Wikipedia

Teorija jednog metka, poznata i kao teorija magičnog metka je teorija koju je načinila Vorenova komisija kako bi objasnila kako su tri hica koja je ispalio Li Harvi Osvald dovela do atentata na predsednika Sjedinjenih Država, Džona Kenedija.

Fotografija CE399
Putanja metka prema nekim kritičarima
Putanja metka prema zvaničnoj verziji

Teorija, koja se pripisuje članu Vorenove komisije, Arlenu Spekteru[1] (kasnije američki senator), tvrdi da je samo jedan metak, označen kao Dokaz Vorenove komisije 399 (Commission Exhibit 399) ili CE399)), uzrokovao sve nefatalne rane kod predsednika Kenedija i guvernera Teksasa, Džona Konalija. Ranu na glavi koja je usmrtila predsednika je izazvao drugi metak.

Prema teoriji jednog metka, jedan inč dugačak puščani metak 6,5 milimetara načinjen od bakarne košuljice i olovnog jezgra, ispaljen sa prozora šestog sprata je prošao kroz Kenedijev vrat, Konalijeve grudi i ručni zglob i zabio se u Konalijevu butinu. Pri tome je prošao kroz 15 slojeva tkanine, 7 slojeva kože, približno 15 inča tkiva, udraio u čvor od kravate, odstranio 4 inča rebra i razbio kost podlaktice. metak koji je navodno načinio svu ovu štetu nije nađen na Konalijevom ležaju, već na ležaju do njegovog u hodniku bolnice u Dalasu. Bakarna košuljica je uprkos svemu ostala potpuno netaknuta, ali je rep lateralno sabijen sa jedne strane.

U svom zaključku[2], Vorenova komisija je našla uverljive dokaze stručnjaka da je jedan metak uzrokovao ranu na vratu predsednika Kenedija i sve rane guvernera Konalija. Rečeno je da je postojala razlika u mišljenju među članovima Komisije o verovatnoći ovoga, ali je istaknuto da ta teorija nije ključna za zaključke Komisije i da se svi članovi komisije bez dvoumljenja slažu da su svi hici ispaljeni sa istog prozora sa šestog sprata.

Napomene[uredi - уреди]

  1. Autor Vinsent Bugliosi, je 2005. pitao pravnika Vorenove komisije, Normana Redliha da li je Spekter sam razvio teoriju jednog metka. Redlih je odgovorio Ne, svi smo došli simultano do tog zaključka. Kada je upitan šta podrazumeva pod mi, rekao je Arlen, ja, Hauard Vilens, Dejvid Belin i Mel Ajzenberg. Spekter nije odgovorio na Bugliosijev zahtev da pojasni ovo pitanje. Reclaiming history: the assassination of President John F. Kennedy, Vincent Bugliosi (W.W. Norton & Company, New York, 2007) Endnotes, pp.301-6
  2. [1]