Tenochtitlán

Izvor: Wikipedia

Tenochtitlán (ili Tenočtitlan) je bio glavni grad carstva Asteka. Nalazio se na ostrvu na jezeru Tekskoko, na mestu gde je danas grad Meksiko. Tenočtitlan je na vrhuncu moći, u svoje vreme bio jedan od najvećih gradova sveta sa oko 200.000 stanovnika.

Grad su uništili 1521. španski konkvistadori. Na ruševinama Tenočtitlana izgrađen je sledećih vekova grad Meksiko, a jezero Tekskoko je postepeno isušeno.

Geografija[uredi - уреди]

Tenočtitlan je pokrivao 8 do 13.5 kvadratnih kilometara. Bio je na zapadnoj strani plitkog jezera Tekskoko. Sa kopnom je bio povezan putevima, koji su vodili preko jezera severno, južno i zapadno. Putevi su bili isprekidani mostovima, koji su omogućavali prolaz čamaca. Mostovi su se mogli i povući u slučaju obrane grada. Grad je bio ispresecan mrežom kanala, tako da su se do svih delova grada moglo doći peške ili čamcem.

Jezero Tekskoko je bilo najveće od pet povezanih jezera doline Meksika. Jezero je bilo malo slano, tako da se voda akveduktim a dovodila do grada.

Plan grada[uredi - уреди]

Grad je bio podeljen u četiri zone, a svaka zona je imala 20 distrikta, a svaki distrikt je presecan ulicama. Postojale su tri glavne ulice u gradu, koje su vodile prema tri izlaza iz grada. Svaki distrikt je imao specifičnu delatnost, po kojoj je bio poznat. Svaki distrikt je imao svoju tržnicu, a postojala je i glavna tržnica.

U centru grada su bile javne zgrade, hramovi i škole. Ceremonijalni centar je bio 300 metara sa 300 metara velik. Postojalo je oko 45 javnih građevina, koje uključuju glavni hram, hram Quetzalcoatla, hram sunca, zidovi lobanja sa lobanjama žrtvovanih bogu sunca i drugi. Van glavnog trga je bila Montezumina palata sa 100 soba, od kojih je svaka imala kupatilo. Grad Tenočtitlan je posedovao veliku simetriju. Sva gradnja je morala biti odobrena od strane funkcionera gradskog planiranja.

Compantli, ili zid lobanja u astečkom hramu

Zoološki vrt[uredi - уреди]

Montezumina palata imala je dva zoološka vrta. U jednom su bile ptice grabljivice, a u drugom druge ptice, reptili i sisari. O životinjama se staralo oko 300 ljudi. Postojala je i botanička bašta i akvarij.

Prosjaci, prostitutke i smetlari[uredi - уреди]

Grad je imao i prosjaka, lopova i prostitutki. Samo su invalidi smeli prositi. Postojala su dva tipa prostitutki. Jedne su bile namenjene ratnicima i nisu naplaćivale svoj rad.

Mali brodovi bi prolazili kroz grad i skupljali bi smeće. Postojalo je oko 1.000 čistača.

Grb Meksika sa orlom na kaktusu

Istorija[uredi - уреди]

Asteci su osnovali 1325. Tenočtitlan. Asteci su imali proročanstvo po kome će naći mesto za novi grad, na mestu gde vide orla, kako jede zmiju na vrhu kaktusa na steni okruženoj vodom. To su upravo ugledali na malom močvarnom ostrvu na jezeru Tekskoko. Ta vizija se danas nalazi na meksičkom grbu i na meksičkoj zastavi.

Razvila se moćna kultura, a astečko carstvo je dominiralo nad ostalim plemenima Meksika. Malo prirodno ostrvo je prošireno i tu nastaje grad Tenočtitlan. Tenočtitlan postaje najmoćniji grad Severne Amerike. Posle jedne poplave grad je ponovo izgrađen u grandioznom stilu.

Španski konkistador Hernán Cortés je došao 8.11. 1519. u Tenočtitlan. U to vreme se verovalo da je to bio jedan od najvećih gradova sveta. Od evropskih gradova samo su Pariz, Venecija i Carigrad bili veći. Procene su bile da ima 200.000 stanovnika. Hernán Cortés je poosle višemesečne opsade i razaranja zauzeo grad 13.8. 1521. Ostatak grada je razoren. Grad Meksiko je sagrađen na ruševinama Tenočtitlana.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]