Teško vama licemeri

Izvor: Wikipedia
James Tissot, Teško vama pisari i fariseji

Teško vama licemeri je fraza kojom Isus kritikuje verske i političke vođe svoga vremena (pisare, fariseje i zakonike). Poduži spisak Isusovih kritika je zabeležen u jevanđeljima po Mateju i Luki.

U čuvenoj kritici hipokrizije, Isus kritikuje religijske i političke vođe svoga naroda zato što jedno govore a drugo rade, propisuju teške obaveze drugima a sami ih ne prihvataju, prikazuju se pobožnima, teže društvenom položaju, poseduju znanje koje ne koriste niti dele sa drugima, vrbuju sledbenike na sve načine, prisvajaju imovinu udovica, izvana se predstavljaju čistim a iznutra su nečisti, drže se slova zakona a zapostavljaju pravdu, milost i veru, i tome slično.

Kritike licemerja se kod Mateja nalaze pri kraju Isusove misije, pred konačni polazak za Jerusalim, dok se kod Luke nalazi na samom početku Isusove misije, kada šalje učenike da propovedaju. Obzirom da se nalazi kod Mateja i Luke, ali ne kod Marka, i to na različitim mestima u naraciji, pretpostavlja se da potiču iz zajedničkog izvora, poznatog kao Q document.[1]

Isusova kritika licemjera[uredi - уреди]

Po Mateju[uredi - уреди]

Jevanđelje po Mateju gotovo čitavo 23. poglavlje posvećuju kritici licemera. Matej prvo daje uopštenu kritiku pisara i fariseja:

Wikicitati „Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji. Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine. Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate. A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim. I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama, i da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi! [2]
()

Matejevo jevanđelje zatim redom nabraja sledećih osam stavki Isusove kritike:

  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.
  • Teško vama, slepe vođe, koji govorite: ako se ko zakune hramom, nije ništa; ako se pak zakune hramovnim zlatom, obavezan je. Budale i slepci, šta je veće, zlato ili hram koji je osvetio zlato? I: ako se ko zakune žrtvenikom, nije ništa; a ako se zakune darom koji je na njemu, obavezan je. Slepci, šta je veće, dar ili žrtvenik koji osvećuje dar? Ko se dakle zakleo žrtvenikom, kune se njime i svim što je na njemu. I ko se zakleo hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu; i koji se zakleo nebom, kune se prestolom Božijim i onim koji sedi na njemu.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati. Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što zidate grobove prorocima i krasite spomenike pravednika, i govorite: Da smo mi bili u vrijeme otaca svojih, ne bismo s njima pristali u krv proroka. Time sami svjedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. Ispunite i vi mjeru otaca vaših.[3]


Nakon nabrajanja stavki, zaključuje: „Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene?“[4]

Po Luki[uredi - уреди]

Jevanđelje po Luki posvećuje veliki deo 11. poglavlja kritici licemerja. Luka prvo daje uvodnu priču o tome kako je Isusa jedan farisej pozvao na ručak pa se začudio što se Isus nije oprao pre jela, nakon čega sledi kritika, slična šestoj stavki kod Mateja:

Wikicitati „Vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe. Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio? Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.[5]
()

Luka zatim navodi sledećih šest stavki Isusove kritike (povremeno prekidane dijalozima):

James Tissot, Fariseji propituju Isusa
  • Teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati.
  • Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.[6]
  • Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite.
  • Teško vama, što zidate nadgrobne spomenike prorocima, a vaši očevi su ih pobili. Prema tome vi svedočite za dela svojih otaca i odobravate ih, jer su ih oni pobili, a vi zidate.[7]
  • Teško vama zakonici što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a koji hteše da uđu, zabraniste im.[8]


Lukino XI poglavlje o kritici licemerja se završava tako što se književnici i fariseji okome na njega mnogim pitanjima, pokušavajući da ga zbune i vrebajući ne bi li šta rekao da ga okrive.[9] Kasnije, u XX poglavlju, Luka navodi još jednu stavku kritike (koju prenosi i Marko[10]):

Wikicitati „Čuvajte se od književnika, koji idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama; Koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni će još većma biti osuđeni.[11]
()

Po Tomi[uredi - уреди]

Nekanonsko jevanđelje po Tomi na različitim mestima prenosi dve stavke kritike licemera:

  • Farizeji i pisari su uzeli ključeve znanja i sakrili ih. Niti su ušli niti su pustili druge da uđu.[12]
  • Jao farizejima, jer oni su isto što i pas koji leži u jaslama; jer on ne jede, a ni blagu ne da jesti.[13]


Tumačenja[uredi - уреди]

Kritikovan od fariseja i jerusalimskih pisara što ne poštuje zakon, ne živi „u skladu s tradicijama starih" i što njegovi učenici ne peru ruke pre jela, Isus je izabrao da, umesto da se brani, napada svoje kritičare kao "hipokrite", optužujući ih da sopstvene tradicije stavljaju ispred Božjih zapovesti.[14]

Wilfred Harrington, irski hrišćanski teolog, smatra da naglašavanje usmene predaje može voditi u »legalizam i djetinjastu kazuistiku«[15], a inzistiranje na dosljednom obdržavavanju Zakona može postati nepodnošljiv teret; otuda Isusove riječi: »Zaključavate kraljevstvo nebesko pred ljudima; vi ne ulazite, a ne date ući ni onima koji pokušavaju ući.« (Mt 23:13) [15]

Apostol Pavao, i sam bivši farizej, je tvrdio da je "Hrist kraj zakona za svakoga ko veruje, bio on Jevrejin ili nejevrejin".[14] On zaključuje da je zbog neizlječive griješnosti tijela nemoguće obdržavati cijeli Zakon onako, kako inzistiraju farizeji. »Umom služim zakonu Božjemu, a tijelom zakonu grijeha.« (Rim 7:25) Ponos zbog poznavanja Zakona dovodi do umišljenosti (Lk 18:9-14). Pavao spominje svoj prethodni život kao farizeja, kada je bio »po pravednosti koja je u Zakonu, besprijekoran« (Fil 3:6), ali sve to sada, zbog spoznaje Krista, ne smatra dobitkom nego gubitkom (Fil 3:7-8).[15]

Nasuprot kršćanskoj intepretaciji, Harold Kushner, suvremeni američki rabin, kaže sledeće: »Sv. Pavao u Novom zavjetu vidi Zakon kao mamac i klopku jer da zakoni koje ne može obdržati čine čovjeka grešnikom.« Međutim: »Nije Zakon taj koji nas čini grešnima. Zakon nas pokušava ojačati kako bismo se oduprli mnogim svakodnevnim izazovima grijeha. Dok bi kršćanstvo moglo reći da je napor uzaludan i da nikad nismo dovoljno jaki oduprijeti se grijehu (…) židovstvo ustrajava na tome da smo Bogu dužni biti dovoljno ćudoredno ozbiljni da u najmanju ruku to pokušamo.«[16]

Vaso Pelagić smatra da se Isusova kritika licemerja odnosi na "mantijaše", kako je nazivao sve sveštenike.[17]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Funk, Robert W. et al. The Five Gospels: The Search for the Authentic Words of Jesus. Macmillan Publishing Company, 1993. ISBN 0-02-541949-8, p. 238
  2. Jevanđelje po Mateju 23:2-7
  3. Jevanđelje po Mateju 23:13-32
  4. Jevanđelje po Mateju 23:33
  5. Jevanđelje po Luki 11:39-41
  6. Jevanđelje po Luki 11:42-44
  7. Jevanđelje po Luki 11:46-49
  8. Jevanđelje po Luki 11:52
  9. Jevanđelje po Luki 11:53
  10. Jevanđelje po Marku 12:38-40
  11. Jevanđelje po Luki 20:46-47
  12. Jevanđelje po Tomi 39
  13. Jevanđelje po Tomi 102
  14. 14.0 14.1 Elejn Pejgels - Poreklo Satane (scribd)
  15. 15.0 15.1 15.2 Harrington, Wilfrid J: Uvod u Novi Zavjet, Zagreb: Kršćanska sadašnjost, 1993, str. 29-32
  16. Harold S. Kushner: Živjeti! Kako žive i misle Židovi (str. 56), Zagreb: Nakladni zavod Globus, 1997.
  17. http://www.e-novine.com/drustvo/81228-Hrist-pripadao-taboru-socijalista.html

Vidi još[uredi - уреди]