Tatjana Ilić

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Osnovni podaci[uredi | uredi kod]

Tatjana Ilić ili Tanja Ilić, rođena decembra 1966. u Beogradu, je likovna umetnica. Diplomirala je 1995 godine na F.L.U. u Beogradu, na Grafičkom odseku. Tokom ovih studija se, jula 1994. upisuje na Umetničku akademiju u Diseldorfu (Kunstakademie - Düsseldorf), gde dalje studira u klasi Janisa Kunelisa (Jannis Kounellis klasse), na odseku Bildhauerei. Na predlog svog Profesora, tokom 1997, dobija status Majstora i u tom statusu dalje radi u ovoj klasi do 2000 godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1995 godine. Član je Internacionalnog umetničkog gremiuma (IKG) od 2003 godine. Iste godine njen rad „Vogel“ iz 1998. Arhivirano 2008-12-25 na Wayback Machine-u biva uvršten u analitički pregled “Performance-Art-Kontext“. Dalji, osnovni podaci o umetničkom radu i delovanju ove umetnice mogu se naći u „Kürschners Handbuch der Bildenden Künstler 2007“ Arhivirano 2011-06-10 na Wayback Machine-u, edicija Kürschner, izdavač Saur, kao i u drugim referentnim pregledima i katalozima koji se odnose na savremenu umetnost, kao što je to knjiga „Schöne Aussicht“, nemačkog istoričara umetnosti Dr. Helge Meister, u kojoj se u integralnom textu pod nazivom „Das Blud der roten Rosen“, može u načelu sagledati evolucija umetničkog rada Tatjane Ilić.

Ova umetnica je idejni inicijator i jedan od osnivača umetničke asocijacije Faust - Manifest, osnovane 2004-te godine u Beogradu, tvorac je umetničkog projekta „Frekvencije“ i autor nekoliko objavljenih pisanih textova koji tematiziraju, debatiraju, sa različitih aspekta, odnose izmedju umetnosti, sistema umetnosti i društva u celini.

Umetnost[uredi | uredi kod]

Tatjana Ilić generacijski pripada nekolicini naših umetnika koji su svoj rad razvijali i orijentisali tokom 90-tih i 2000-tih u Beogradu, dugo godina na Akademiji u Diseldorfu i na umetničkom prostoru Nemačke i povremeno u italijanskom umetničkom kontekstu. U internacionalnoj klasi umetnika i Profesora Janisa Kunelisa , značajnog umetnika Arta povera, kao i u opštoj živoj, istraživačkoj, spoznajnoj i radnoj atmosferi Akademije u Diseldorfu, koja je tokom 90-tih bila epicentar sublimacije različitih kultura, te tekovina konceptualne umetnosti, fluxus-a Joseph-a Beuys-a (Joseph Beuys) 60-tih i 70-tih, ona stiče za nju jako bitna saznanja, i istažuje sopstveni umetnički jezik. Svoja razmišljanja, uglavnom eksperimentalnim pristupom, artikuliše u vidu crteža, procesualnih skica i radova, odnosno performans-a, negujući estetiku duhovne egzistencije, njihov vizuelni dokument u vidu fotografija, što se u daljim fazama artikuliše u postavku integralnog, trodimenzionag prostornog rada.

/prim. akcioni performans - eksperimentalna slika „ Opis kruga dva goluba“ ili “Pticu nosim zbog umetničkog rada“, „ Arija za Mikelanđelovog Davida“, “ Arija za Nikolu Teslu“/.

Sa svešću o baštini avangarde i neoavangarde xx veka, o otvorenim pitanjima budućnosti savremene umetnosti, ciljevima same Moderne, dometima ranijih epoha, i u njima za nju pozitivnih individualnih umetničkih primera, nastaju radovi ove umetnice.

Shodno tome, istoričar umetnosti, Ješa Denegi, u jednom delu texta, objavljenog 2004 godine u katalogu njene izložbe „Dobar dan Senor Goya“piše: „ U umetničkoj biografiji Tatjane Ilić postoji podatak da je studije završila na Akademiji u Diseldorfu u klasi Janisa Kunelisa, no sam taj podatak, ma koliko bitan za njeno formiranje, ipak je uvod u dosadašnje delovanje ove umetnice kao samostalne i zrele autorske ličnosti. Naravno da je formiranje na školi u kojoj su nastavu vodili umetnici ranga jednog Bojsa (Josef Beuys), Kunelisa (Jannis Kounellis), Rinkea (Klaus Rinke), ostavljalo snažan utisak i uticaj na poimanje umetnosti kao neprestanog istraživanja i težnje za otkrivanjem ličnih osobina kod polaznika te škole, a upravo je takvo poimanje umetnosti sa svojih studija ponela Tatjana Ilić. Ali sve to ne bi bilo dovoljno da se tadašnji i naročito kasniji nastupi ove umetnice – njeni performansi, akcije, i radovi u različitim medijima- nisu odlikovali zasnivanjem i ostvarivanjem sopstvenih vrlo neuobičajenih umetničkih zamisli. U Kunelisovim zapisima o Tatjani Ilić postoji nekoliko osobina koje stariji iskusni umetnik, ujedno i njen mentor, zapaža u radu svoje mladje saradnice: to je mišljenje da njena umetnost opstaje „na granici mogućeg“, da njena umetnost „živi od uzvišenih trenutaka“, da je odlikuje „teatralnost koja isključuje literalnu naraciju“. Ovim, vrlo sugestivnim tvrdnjama teško je moguće nešto bitnije dodati, moguće ih je jedino potvrdjivati u detaljnijim sagledavanjima dosadašnjeg rada Tatjane Ilić, koji se u glavnini odvijao na savremenoj Nemačkoj umetničkoj sceni i stoga je nedovoljno poznat a samim tim i nedovoljno vrednovan u našoj sredini. Po karakteru umetničkih postupaka i po svom generalnom poimanju umetnosti Tatjana Ilić se ukazuje kao autentični baštinik tekovina koje znamo pod pojmom „Nova umetnost“ šezdesetih i sedamdesetih godina, a pod kojim se podrazumeva neposredni umetnički govor u prvom licu, dakle govor tela u životnom vremenu i prostoru egzistencije tvorca takve umetnosti, no obavezno uz visok stepen mentalnih i konceptualnih svojstava pri realizaciji umetničkih zamisli...“

Nakon povratka u Beograd, (kako u jednom delu texta piše, iz 2008 godine, objavljenog u magazinu za savremenu umetničku scenu - ArtFama, pod nazivom „Intro razgovora Tanja Ilić verse Ilija Šoškić/ O platformama“) navodi istoričar umetnosti Slavko Timotijević „...Tatjana Ilić empirijski istražuje i prepoznaje i u ovoj sredini jednu specifičnu, sasvim jasnu umetničku poziciju i u pokušaju da je tada definiše, uvodi novi pojam u umetnost „Pojam pozicije aktivne umetničke margine“, koji ubrzo medjutim biva lokalno i internacionalno prihvaćen od pojedinih umetnika, kritičara i filozofa različitih generacija. S tim u vezi i sa saznanjem o bitnim istorijskim činjenicama i okolnostima ali i generacijskim podudarnostima , ona 2007. piše i objavljuje, u vidu umetničkog rada - Proglas aktivne umetničke margine ...“

Tatjana Ilić je prototagonista umetničkog projekta „Frekvencije“, inicijator i jedan od osnivača umetničke asocijacije Faust Manifest.

Izložbe (samostalne i zajedničke izložbe,akcije, performansi) izbor[uredi | uredi kod]

“ / Ohne Titel“/, Nemačka

  • 1997. Solun, Evropski grad kulture 1997, Greace Geni Zami, /Akcija Orah 21/, Grčka
  • 1997. Beograd,Salon muzeja savremene umetnosti, izložba studenata Kunelisove klase“ /T= T0/, Srbija
  • 1997. Fabriano, izložba „Contemporaneo, muzej Pinacoteca Malioli di Fabriano“ / „Suze“/, Italija
  • 1996. Bon, Kuenslerforum Bonn, izložba Field / De Javu/, Nemačka
  • 1996. Keln, Lichtstrasse - Thomas Brinkmann,/ „Performance sa jednojajčanim blizancima/, Nemačka
  • 1995. Beograd, Studentski kulturni centar, SKC,/ Turbina za suze/, Srbija
  • 1995. Diseldorf, Rundgang,/ Black Box/, Nemačka

Bibliografija (izbor)[uredi | uredi kod]

  • Arija za Nikolu Teslu, Noć muzeja, strana 1,2,3,4, 2008
  • Shadow Museum[mrtav link], Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2008
  • Ready –re- made, Galerija ULUS-a, Beograd,2008
  • Kunstfilmtag:- Malkasten Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u, Diseldorf 2007/ strana 3, 13
  • Pticu nosim zbog umetnickog rada[mrtav link]: Galerija grafičkog kolektiva, Beograd, 2007/ strana 1-4
  • Ilija Soškic frekvencije Tatjana Ilic[mrtav link]: Beogradska tvrdjava, Beograd, 2007 / strane 2.
  • Magazin Art Fama: ( Tekst: “ Tatjana ilic contra Ilija Soškic”), Beograd, 2007/ strane
  • Magazin Art Fama: Tekst: Intro razgovora Tanja Ilić verse Ilija Šoškić- o platformama, 2008, strane 8,9; Slavko Timotijević; Tekst: Razgovaraju dva umetnika, “Circulus Vitiosus”, strane10,11,12,13,14,15,16,17
  • Magazin Art Fama: (Tekst- razgovor: “ Tatjana Ilic - frekvencije - Harald Hofmann”), Beograd, 2007/ strane
  • Kurschners Handbuch der Bildenden Kunstler Arhivirano 2011-06-10 na Wayback Machine-u: Saur, Munchen/ Leipzig, 2006 / strana 505; 2006.
  • Osvetlicu tamnu stranu meseca Arhivirano 2008-04-09 na Wayback Machine-u / ideja, koncept, izbor Marica Radojcic/: Muzej Nikole Tesle/, Tekst Faust-Manifest, 2006, strana 43,44,45; tekst Urna i bela golubica; strane 88,89.
  • Forme a venire: Premio David di Michelangelo, Bruno Cora, Gli Ori, Prato, 2005 strane 19, 31, 53
  • Stehend – Gehend[mrtav link]: Muzej savremene likovne umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2005, strane 1-8
  • Teatar Infant[mrtav link], Novi Sad, 2005, strana 16
  • Tatjana Ilic, ( tekst Janis Kunelis; tekst Jerko Denegri); Dom omladine Beograd, 2004, strane 1-24
  • Schöne Aussicht,( tekst” Das Blut der Rosen” Helge Meister).- Izdavac Dr. Helga Meister / Stiftung Schloos Benradth, strana 19- 26
  • Ideja -ne - realizacija: (Tekst Sladjane Varagic, Darke Radosavljevic, Ljubise Simovica); Gradska biblioteka Pozega i Gradska galerija Pozega, 2003, strana 32, 33
  • Deset godina Konkordije: Izlagacka praksa kao kulturno- politicka strategija ( 1994 – 2004), - Centar za savremenu kulturu “ Konkordija”, Vrsac, 2004, SCG, strana 183
  • Performance-Art-Kontext, Performative Ansätze in Kunst und Wissenschaft am Beispiel der „performance art“, 2003.
  • Performance Art in NRW 2003: (Boris Nieslony, E.P.I. Centrum, strana 12,13
  • Hicetnunc: Rasegna di Arte Contemporanea: (tekst Dragica. Čakic “ Rosige Zeiten”) Edicioni biblioteca dell immagine, Comune di San Vito al Tagliamento, strana 82, 83
  • Magazin Likovni zivot: Beogradski pregled, Re- discover (tekst Dorotee Baurle - Wilert), 2003, Muzej istorije Jugoslavije
  • Artcontext 3: Intervju sa Tatjanom ilic,- Centar za savremenu kulturu Konkordija- Vršac, april 2002, strana 11
  • Artcontext 4: Centar za savremenu kulturu Konkordija- Vršac 2003, strana 12,13,14
  • Kodovi vremena: V internacionalno bienale mladih, Vršac 2002, strana 153, 154
  • Omnibus: Galerija SKC, Beograd, 2002, strana 15, 18, 24
  • Arte della Pace Arhivirano 2008-06-10 na Wayback Machine-u; “Arte e Guerra” organizato presso L Universita La Sapienza di Roma/ a cura di Dragica Šoškić; Le Macchine Celibi, 1999
  • Hochschule der Künste Thessaloniki; Workshop unter der anleitung von Jannis Kounellis,1997, strane 60,61
  • Arti visive Arhivirano 2008-11-20 na Wayback Machine-u / Arts visuels,- Roma, 1999, Biennale dei Giovani Artisti dell Europa e dei Mediteraneo; Castelvecchi Arte, strana 3,36
  • Keplerstr. 6 – Dusseldorf.- Christel Blomeke, Harald Hofmann, 1998, strana 21, 22
  • Izlozba studenata klase Jannisa Kunelisa u Salonu Muzeja savremene umetnosti, u Beogradu, ( tekst Janisa Kunelisa, jerka Denegrija..), strane 31, 2
  • Volume: Contemporaneo, - Pinacoteca Cvica di Fabriano 1997, 3, 55- 60
  • Kunstakademie Dusseldorf; Hochschulle der Kunste Thessaloniki; workshop von Jannis Kounellis/ ( text- Katerina Koskika, Jannis Kounellis) Futura 2000, strana 60, 61
  • Ovo je Studentski Kulturni Centar, Beograd, 1996, Jugoslavija, strana 85
  • Salon de Printemps 96: Letzeburger Artisten Centar, 1996, Luxembourg; strana 54

Dodatni podaci (izbor)[uredi | uredi kod]

  • Biennale dei Giovani Aristi dell Europa e del Mediteraneo, Roma 1999, selekcija Jannis Kounellis „ Arti visive/ Art Visuels/
  • Jannis Kounellis, text – objavljen u katalogu samostalne izložbe „Dobar dan Senor Goya“; Dom omladine; Beograd, 2004.
  • Ješa Denegri, text - objavljen u katalogu samostalne izložbe “Dobar dan Senor Goya“, Dom omladine; 2004.
  • Dr. Helga Meister„ Schöne Aussicht“/10 Kunstvorstellungen aus der Kounellis-Schule, text (Tatjana Ilic; Das Blut der roten Rosen); 2004.
  • Dr. Bruno Cora izložba „ Forme a venire/Michelangelo David Preis“; 2005.
  • Dr. Anne Rodler/ text „Die rosigen Zeiten“, 2003.
  • Ilija Šoškić, text/- objavljen u katalogu samostalne izložbe „Pticu nosim zbog umetničkog rada“, Grafički kolektiv, Beograd, 2007

linkovi-spoljašnje veze[uredi | uredi kod]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Tatjana_Ilić&oldid=41854427