TOEFL
| Logo | 
|
| Godina pokretanja | 1964 |
| Tip | standardizirani ispit |
| Bodovi | Internetski ispit: 0 do 120 bodova Ispit u štampanoj formi: 310 do 677 bodova |
| Valjanost | 2 godine |
| Cena | Internetski ispit: 160 do 250 US$ (ovisno o državi) Ispit u štampanoj formi: 160 US$ |
| Web stranica | www.ets.org/toefl |
TOEFL (engleski:Test of English as a Foreign Language) je standardizirani ispit znanja engleskog jezika namenjen govornicima kojima engleski nije maternji jezik, a koji imaju nameru da apliciraju na univerzitete na kojima se nastava odvija na engleskom jeziku (primarno u Sjedinjenim Američkim Državama). TOEFL je jedan od dva glavna međunarodno priznata standardna ispita engleskog jezika (drugi je IELTS).
Rezultati ispita smatraju se važećima dve godine nakon polaganja i većina institucija očekuje rezultate koji nisu stariji od dve godine.
Format ispita[uredi | uredi kod]
TOEFL je moguće polagati kao internetski ispit ili kao ispit u štampanoj formi. U prošlosti je postojala i kompjutorska verzija u centrima bez internet pristupa koja je ukinuta 2006. godine.
Internetski ispit[uredi | uredi kod]
Od uvođenja 2005. godine ispit koji se polaže putem interneta progresivno je zamenio kompjuterski ispit bez internet pristupa i ispit u štampanoj formi. Unatoč tome, ispit u štampanoj formi se i dalje nudi u određenim geografskim područjima.
Inicijalno je potražnja za ovom ispitnom opcijom znatno prevazilazila broj dostupnih mesta tako da su kandidati morali čekati više meseci pre nego bi im bilo omogućeno pristupanje ispitu. Tokom narednih godina vreme čekanja se smanjilo i danas je u većini zemalja moguće pristupiti polaganju ispita u roku od jedne do četiri nedelje.
Četveročasovni ispit sastoji se od četiri dela, od kojih svaki meri specifične jezične kvalifikacije polagača. Sva pitanja fokusirana su na jezik akademije i visokog obrazovanja. Beleženje na posebnom listu papira dodeljenom u ispitnom centru je dozvoljeno za vreme trajanja ispita. Ispit može biti polagan jednom u dvanaest dana.
1) Čitanje:[uredi | uredi kod]
Deo ispita kojim se ispituje čitanje sastoji se od 4 do 6 paragrafa prosečne dužine od 700 reči. Tekstovi su tematski povezani sa akademskim sadržajima koji mogu da se pronađu u udžbenicima za preddiplomske studije. Paragrafi zahtevaju od polagača retoričkih funkcija kao što su uzrok-posledica, uporedi-suprotstavi i argumentiši. Polagači odgovaraju na pitanja o glavnoj ideji, detaljima, inferencama, esencijalnim informacijama, vokabularu... Prethodno poznavanje teme nije neophodno kako bi se dao ispravan odgovor.
2) Slušanje:[uredi | uredi kod]
Deo ispita kojim se ispituje slušanje sastoji se od šest paragrafa, svaki u trajanju od 3 do 5 minuta. U dva paragrafa radi se o razgovorima među dvoje studenata, a u četiri o univerzitetskom predavanju ili raspravi. Razgovori uključuju studente, profesore i druge zaposlenike na kampusima. Prethodno poznavanje teme nije neophodno. Svaki se paragraf sluša samo jedan put. Polagači mogu pisati beleške za vreme slušanja paragrafa i pri odgovaranju se na njih mogu referirati.
3) Govor:[uredi | uredi kod]
Deo ispita kojim se ispituje govor sastoji se od šest zadataka. Dva su pitanja neformulirana i u njima se od polagača očekuje da govori o poznatim temama. Četiri pitanja se odnose na kratke paragrafe koje polagači pročitaju (2 paragrafa) i isečke iz predavanja koja odslušaju (2 paragrafa). Polagači mogu uzimati beleške, a pre odgovaranja osigurano im je kratko vreme za pripremu za svaki od odgovora. Odgovori se digitalno snimaju i šalju u ocenjivački centar gde ih ocenjuje od tri do šest ocenjivača.
4) Pisanje:[uredi | uredi kod]
Deo ispita kojim se ispituje pisanje sastoji se od dva zadatka. U prvom pitanju polagači čitaju paragraf i slušaju predavanje o određenoj temi te o njoj pišu paragraf izvlačeći glavne ideje iz razgovora i objašnjavaju na koji se način one odnose na pisani paragraf koji su pročitali. U drugom zadatku polagači pišu kratki esej u kojem iznose svoje stavove i izbore i objašnjavaju ih (umesto sastavljanja liste ličnih preferenci). Odgovore ocenjuje troje različitih ocenjivača.
| Zadatak | Opis zadatka | Prosečno trajanje |
|---|---|---|
| Čitanje | 3–5 paragrafa, svaki sa 12 do 14 pitanja | 60–100 minuta |
| Slušanje | 6–9 paragrafa, svaki sa 5 do 6 pitanja | 60–90 minuta |
| Pauza | Obavezna pauza | 10 minuta |
| Govor | 6 zadataka | 20 minuta |
| Pisanje | 2 zadatka | 50 minuta |
Jedan od četiri segmenta u internetskom ispitu će sadržavati dodatni zadatak koji se neće računati prilikom ocenjivanja. Radi se o pilot pitanjima kojima se testiraju potencijalna pitanja za iduće ispite. Polagačima nije poznato koje se pitanje u konačnici neće računati tako da za sve odgovore moraju uložiti jednak trud.
Ispit u štampanoj formi[uredi | uredi kod]
Ispit u štampanoj formi dostupan je samo u pojedinim regionima. Rezultati ovoga ispita također su važeći dve godine. Ispit se sastoji od četiri dela. Skala rezultata se razlikuje od internetskog ispita i protežu se u rasponu od 310 do 677 bodova.
Rezultati[uredi | uredi kod]
Rezultati TOEFL ispita valjani su dve godine nakon polaganja ispita. TOEFL ispit ne može se pasti i ne postoji granica polaganja i prolaska. Visokoškolske institucije same postavljaju minimalni rezultat koji traže. Pojedine institucije dele i informacije o prosečnim rezultatima uspešnih kandidata. Deo institucija omogućava studentima koji ne zadovoljavaju jezične uslove, a zadovoljavaju ostale akademske uslove, pohađaju školu engleskog jezika u periodu određenom u odnosu na njihov rezultat i traženi rezultat.
Rezultati koje intitucije traže od kandidata se značajno razlikuju (a česte su i značajne razlike između minimalnog potrebnog, i prosečnog rezultata uspešnih kandidata). Kao primer mogu se navesti Univerzitet Harvard sa minimalnih 109 bodova i na drugoj strani spektra određene dvogodišnje institucije sa uslovom od 45 bodova.