Својново
| Својново | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Поморавски |
| Општина | Параћин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1233
|
| Положај | |
| Координате | 43°47′34″N 21°18′10″E / 43.792666°N 21.302666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 147 m |
  Својново Својново (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35259 |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | PN |
Координате: 43° 47′ 34" СГШ, 21° 18′ 10" ИГД
Својново је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1233 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
До Другог српског устанка Својново се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Својново улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Својново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 380 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.375 | 99,20% | ||
| Хрвати | 2 | 0,14% | ||
| Црногорци | 1 | 0,07% | ||
| Украјинци | 1 | 0,07% | ||
| непознато | 7 | 0,50% | ||
| Својново у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 32 | 34 | 33 | 33 | 32 | 33 | 32 | 33 | 34 | 35 | 36 | 40 | |
| Пореске главе* | - | 43 | 41 | 39 | 38 | 40 | 45 | 44 | 41 | 41 | 41 | 43 | |
| Арачке главе** | 90 | 92 | 99 | 98 | 99 | 97 | 107 | 103 | 104 | 106 | 108 | 109 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 7 | ||
| 80+ | 13 | 24 | ||
| 75-79 | 30 | 39 | ||
| 70-74 | 45 | 61 | ||
| 65-69 | 46 | 58 | ||
| 60-64 | 45 | 55 | ||
| 55-59 | 33 | 29 | ||
| 50-54 | 34 | 44 | ||
| 45-49 | 55 | 31 | ||
| 40-44 | 45 | 45 | ||
| 35-39 | 49 | 30 | ||
| 30-34 | 37 | 41 | ||
| 25-29 | 46 | 50 | ||
| 20-24 | 44 | 47 | ||
| 15-19 | 29 | 46 | ||
| 10-14 | 42 | 36 | ||
| 5-9 | 38 | 41 | ||
| 0-4 | 37 | 30 | ||
| просек | 41.1 | 43.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 555 | 91 | 399 | 48 | 14 | 3 |
| Женски | 607 | 64 | 416 | 118 | 7 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 240 | 146 | - | - | 37 | 2 | 9 | 25 | 1 | 5 |
| Женски | 168 | 135 | - | - | 11 | - | - | 8 | 2 | - |
| Оба | 408 | 281 | - | - | 48 | 2 | 9 | 33 | 3 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 2 | 2 | 1 | 3 | - | - | 6 | |
| Женски | - | - | 1 | 3 | 2 | 4 | - | - | 2 | |
| Оба | - | 1 | 3 | 5 | 3 | 7 | - | - | 8 |
Манастир[uredi | uredi kod]
Западно од Својнова, на обронцима планине Јухор се налази манастир Светог Николе Мирликијског. Овај манастир највероватније потиче из друге половине 14. века. Крајем 18. века манастир је потпуно разрушен, а током Првог српског устанка нахијски кнез Милета Радојковић је обновио манастир. Он је од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и данашњи стари источни конак.[5]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ↑ „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке[mrtav link], Приступљено 25. 4. 2013.
Литература[uredi | uredi kod]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
