Svetozar Vujković
| Svetozar Vujković | |
|---|---|
|
| |
| 1899. | [[]] 1899. |
| Smederevska Palanka | Smederevska PalankaKraljevina Srbija |
| 1949. | [[]] 1949. |
| Mesto smrti: | () |
1899. 1949. Svetozar Vujković - Toza (1899 — 1949) je bio predratni šef IV (antikomunističkog) odeljenja Opšte policije i upravnik logora na Banjici za vreme Drugog svetskog rata.
Predratna biografija[uredi | uredi kod]
Rođen je u Beogradu 1898. U policijsku službu stupio je 1924. kao agent Odeljena opšte policije Uprave grada Beograda. Imenovan je 1935. za šefa IV (antikomunističkog) odseka Odeljenja opšte policije (politička policija) u Beogradu. Lično je isleđivao i mučio uhapšene komuniste. Pretpostavlja se da je odgovoran za smrt izvesnog broja uhapšenika.[1] Uz njegovog zamenika, Đorđa Kosmajca, ostao je upamćen kao najbeskrupulozniji i najbrutalniji agent političke policije u međuratnom Beogradu.[1]
Krajem 1940. privremeno napušta službu.
U službi nacističkog okupatora[uredi | uredi kod]
Ubrzo po okupaciji Jugoslaviji, Vujković je imenovan za upravnika logora na Banjici 5. jula 1941, na predlog Dragog Jovanovića. Najodgovorniji je za zavođenje teškog režima u logoru. Lično je naređivao mučenja logoraša. Neposredno je određivao taoce za streljanje.[1]
Pokušaj atentata na Svetozara Vujkovića[uredi | uredi kod]
Udarna grupa skojevaca, petorica mladih metalskih radnika iz fabrika „Nestor“ i „Mikron“, organizovanih oko metalskog radnika Radomira Markovića Gembeša pripremila je u ranim jutarnjim časovima 5. avgusta 1941. atentat na upravnika logora Banjica Svetozara Vujkovića. Za izvršenje atentata određena je lokacija Šarene Ćuprije, koja se nalazila iznad današnjeg stadiona „Crvena zvezda“.[1]
Izvršioci atentata pucali su na Vujkovića koji je motociklom dolazio iz grada na posao u logoru (bio je u prikolici motocikla). Kod Šarene Ćuprije put skreće, tako da je vozač morao da uspori vožnju. Omladinci su bacili bombu na vozilo, ali prerano. Jedan od omladinaca pokušao je da puca iz revolvera, ali se metak zaglavio u cevi. Vozač je poginuo u napadu, dok je Vujković teško ranjen. Izvršioci atentata su pomislili da je i Vujković ubijen, nakon čega su se udaljili.[1]
Posleratno suđenje[uredi | uredi kod]
U vreme borbi za oslobođenje Srbije, početkom oktobra 1944. godine, Vujković je evakuisan iz Beograda zajedno sa pripadnicima kvislinške strukture. Nakon kapitulacije Trećeg Rajha, izručen je jugoslovenskim vlastima od strane saveznika 27. jula 1945.[1]
Neuobičajeno dugo je proveo u istražnom zatvoru. Osuđen je na smrt 4. novembra 1949.[1]
Literatura[uredi | uredi kod]
- Јован Марјановић, Србија у Народноослободилачкој борби: Београд, Београд, 1964.
- Бањица, (ур. Вељко Купреша- нин), Београд, 1967.
- Београд у рату и револуцији 1941–1945, I–II, Београд, 1984.
- Бранислав Божовић, Београд између два светска рата, Београд, 1995.
- Бранислав Божовић, Београд под комесарском управом 1941, Београд, 1998.
- Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду, Београд, 2003.
- Милан Леко, Београдске улице и тргови, 1872–2003, Београд, 2003.