Svetlosna terapija

Izvor: Wikipedia
Svetlosna terapija
Intervencija
Light-box-therapy.jpg
Svetlosna kutija za tretman depresije, sezonskog afektivnog poremećaja, ili cirkadijalne disritmije
ICD-10-PCS 6A6, GZJ
ICD-9: 99.83, 99.88
MeSH D010789
Primena svetlosne terapije za lečenje žutice kod novorođenčeta

Svetlosna terapija ili fototerapija je metoda koja se primenjuje u estetskoj i medicinskoj kozmetici. Upotreba svetlosnih zraka u terapeutske svrhe datira iz drevnih vremena. Još pre nekoliko milenijuma su ljudi shvatali da postoji veza između svetlosti i bioloških procesa u organizmima živih bića. U starom Egiptu, sunčeva svetlost je korišćena u medicinske svrhe, dok je nešto kasnije u antičkoj Grčkoj, Hipokrat opisao upotrebu sunčevih zraka u lečenju nekih organskih poremećaja i bolesti (metod poznat kao helioterapija).[1]

Svetlost, i to na tačno određenim talasnim dužinama svetlosnog spektra, pozitivno utiče na metabolički status tkiva tako što ubrzava energetske procese unutar ćelije i stimuliše njenu regeneraciju. Energetski status svake ćelije prvenstveno zavisi od prisustva adenozin trifosfata. Brojna naučna istraživanja u oblasti svetlosne terapije su pokazala da svetlost stimuliše proizvodnju ove materije unutar ćelije i poboljšava lokalnu cirkulaciju, pomažući snabdevanje tkiva hranljivim materijama, i eliminaciju štetnih materija. To dovodi do ubrzane obnove tkiva i njegove revitalizacije. Na ovaj način, svetlost utiče na imunitet kožnog tkiva i stimuliše organizam u borbi protiv raznih oblika inflamatornih (zapaljenskih) reakcija kože.

Pri sunčanju se koristi UV spektar. Dejstvo UV zraka zavisi od sledećih faktora:

  1. debljine vazdušnog sloja
  2. nadmorske visine (veće je dejstvo UV zraka na planini nego na moru)
  3. vlažnosti vazduha
  4. godišnjeg doba
  5. oblačnosti
  6. zagađenosti vazduha
  7. doba dana

Najvažniji princip u helioterapiji jeste postepenost, a to je da se sunčanje svakog dana produžava za 5 minuta. Vreme sunčanja je od 09:00-11:00 i od 15:00-18:00 h. Pri sunčanju se savetuje maloj deci i starijim osobama da se ne izlažu suncu i da posle jela se ne sme izlaziti na sunce 2 h.

Primena u medicini[uredi - уреди]

Svetlosna terapija se primenjuje u tretmanu kožnih oboljenja, kao što su lupus, psorijaza, akne, ožiljci i dr.

Primena svetlosne terapije podrazumeva postojanje veštačkog izvora svetlosti koji emituje zrake vidljivog ili nevidljivog dela spektra (ultra-ljubičasta i infracrvena svetlost). Ovako izolovani, svetlosni zraci prodiru kroz kožu u tkivo, na koje utiču na različite načine u zavisnosti od talasne dužine. Upravo izborom odgovarajuće talasne dužine, u koži se izazivaju samo željeni efekti.

U okviru svetlosne terapije postoji i primena boja. Svaka boja poseduje određeni stimulans. Boje koje se koriste u svetlosnoj terapiji u sauni su: plava, crvena, žuta i zelena.

Biološko i fiziološko dejstvo helioterapije[uredi - уреди]

Biološko dejstvo[uredi - уреди]

Kod helioterapije imamo kompletno dejstvo svetlosnih zraka uz dejstvo klimatskih faktora. Dejstvo UV zraka je hemijsko, jer dolazi do raspadanja proteina i stvara se histamin. Histamin na krvne sudove deluje tako što ih širi (vazodilatacija). Preporučljivo se izlagati UV zracima uz sportske igre jer tako organizam najbolje koristi UV zrake. Pored stavranja histamina dolazi i do menjanja krvene slike.

Fiziološko dejstvo[uredi - уреди]

Ogleda se u jačanju organizama. Podiže se njegova odbrambena sposobnost, pobonjšava san i apetit, zamor izčezava, poboljšava se čvrstina kože, povećava se razmena gasova, produbljuje disanje, povećava se procenat hemoglobina, leukocita i eritrocita.

Indikacije i kontraindikacije za helioterapiju[uredi - уреди]

  • Indikacije: poremećaj metabolizma kalcijuma i fosfora (rahitis, usporeno okoštavanje), rekonvalescentna stanja, anemije, atonične rane, fistule kod TBC kostiju, osteomijelitis, tuberkuloza pluća, vanzglobni reumatizam, kožna oboljenja, ginekološka oboljenja.
  • Kontraindikacije: organska oboljenja CNS-a, febrilna stanja, maligni tumori, arteroskleroza težeg stepena, visok krvni pritisak, kaheksija, dekompezacije srca, bubrega i jetre, fotosenzbilizacija, fotodermatoze, krvarenja i sklonost ka krvarenju.

Reference[uredi - уреди]

  1. Dr Dragan Zlatanović, Svetlosna terapija, Pristupljeno 14. 2. 2010.

Vanjske veze[uredi - уреди]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).