Sveti Nikola

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Sveti Nikola (razvrstavanje).
Sveti Nikola, freska iz Crkve svetih apostola, manastir Pećka patrijaršija, nastala oko 1300. godine

Nikola Mirlikijski (grčki: Νικόλαος, Nikolaos; rođen oko 270. godine, umro 6. decembra 343. godine), poznat i kao sveti Nikola Čudotvorac, je bio episkop Mire Likijske u Maloj Aziji (današnja Turska).

Živeo je u 4. veku u gradu Mira. Bio je poznat je po tome što je tajno davao ljudima novac, a sada se na zapadu često poredi sa Deda Mrazom. Deda Mraza na engleskom zovu Santa Klaus (en: Santa Claus) što je skraćeno od Santa Nikolaus (sveti Nikola).

U čitavom hrišćanstvu se poštuje kao svetitelj i čudotvorac. Sveti Nikola je zaštitnik putnika, moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece, i studenata u Grčkoj, Rusiji, Makedoniji i Srbiji. Takođe sveti Nikola je u Srbiji najčešća slava.

Život[uredi - уреди]

Rodio se u maloazijskoj oblasti Likiji u gradu Patari oko 270. godine. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona imali su samo njega. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda. Duhovnom životu poučavao ga je stric Nikolaj episkop Patarski. Oni su se zajedno zamonašili u manastiru "Novi Sion". Nakon smrti svojih roditelja, prodao je celo imanje i novac je razdelio sirotinji. Neko vreme je bio sveštenik u svom rodnom gradu. Odlikovao se milosrđem, ali pošto je bio skroman, povukao se u samoću i bezmolvije da tako sačeka smrt. Hrišćani veruju da mu se potom javio glas Gospodnji i rekao mu: "Nikolaje, pođi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvenčan". Tada je napustio pustinjački život i otišao u narod. Izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji (oblast današnje Turske).

Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, ali zbog toga što je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo.[1] U hrišćanskoj tradiciji se spominje da su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se preko izabranih arhijereja javio glas Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikolaju.

Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili nemoći. Hrišćani veruju da se on svima odazivao i da svima je pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Sveti Nikola se i slavi se toga dana, što je ustvari 19. decembar po novom kalendaru.

Prenos moštiju[uredi - уреди]

26. avgusta, 1071. godine vizantijska vojska je poražena od Turaka Seldžuka tako da je Vizantija privremeno izgubila kontrolu nad velikim delom Male Azije. Ovo područje vraćeno je u sastav Vizantije tek za vreme vladavine Aleksija I Komnina (vladao 1081–1118), ali je i dalje ostalo pod napadima Turaka. Hrišćani veruju da se u ovoj pometnji sveti Nikola u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari (Italija) koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom. Mošti su u Bari stigle 9. maja 1087. godine, prema nekim izvorima, mošti su ukrali taljanski pirati i preneli ih u Bari, gde se danas nalaze.

Svetac i zaštitnik[uredi - уреди]

Spomenik svetom Nikoli u nemačkom gradu Ebermansted (Ebermannstadt)

Hrišćani veruju da je sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici. Ovaj svetitelj je spašavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca. Zbog toga ga moreplovci često pozivaju pri opasnim situacijama ili brodolomima. Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući slavu ovom svetitelju. Danas se uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Svojim čudesnim moćima sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.

Praznuje se kao dečiji praznik u katolika, tada deca dobijaju poklone ukoliko su bila poslušna. Zaštitnik je grada Amsterdama i države Rusije.

Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, ribara, brodova i plovidbe. Takođe on je zaštitnik mnogih gradova i luka (posebno u Grčkoj i Italiji). U grčkom folkloru sveti Nikola se opisuje kao "Gospodar mora". U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Takođe on je zaštitnik cele države Grčke.

Ikonografija[uredi - уреди]

Na ikonama svetog Nikolaja obično se slikaju sa jedne strane Isus Hristos sa Jevanđeljem u rukama a sa druge Presveta Bogorodica sa arhijerejskim omoforom na rukama. Ovo ima svoj dvostruk istorijski značaj, i to y prvom slučaju označava prizivanje Nikolaja arhijerejskoj službi, a y drugom opravdanje njega od kazne zbog sukoba c Arijem. Sveti Metodije, patrijarh carigradski, piše:

Wikicitati „Jedne noći vide sveti Nikolaj Spasitelja našega u slavi gde stoji blizu njega i pruža mu Jevanđelje, ukrašeno zlatom i biserom, a od druge strane vide Bogorodicu, koja mu stavljaše na ramena arhijerejski omofor. Malo posle ovoga viđenja predstavi se Jovan, arhiepiskop mirski, i Nikolaj bi postavljen za arhiepiskopa toga grada.“
()

To je prvi slučaj. Drugi slučaj desio se za vreme Prvog sabora u Nikeji. Pošto nije mogao razgovorom da zaustavi Arija u huljenju Isusa Hrista i Njegove Majke, sveti Nikolaj ga je udario rukom po licu. Sveti Oci na Saboru, negodujući zbog ovakvog postupka, izdvojili su Nikolaja sa Sabora i oduzeli mu sve znake arhijerejske. Hrišćani veruju da je te iste noći nekoliko Svetih Otaca videlo istovetnu viziju, naime: kako oko svetog Nikolaja stoje sa jedne strane Gospod Spasitelj sa Jevanđeljem a sa druge Presveta Bogorodica sa omoforom pružajući svetitelju oduzete mu znake arhijerejstva. Videći ovo Oci su se užasnuli, i povratili brzo Nikolaju ono što su mu oduzeli, i počeli ga poštovati kao velikog ugodnika Božjeg i njegov postupak prema Ariju tumačiti ne kao delo bezrazložnog gneva, nego kao izraz velike revnosti za istinu Božju.

Današnji značaj u zapadnoj kulturi[uredi - уреди]

Sveti Nikola na ukrajinskoj poštanskoj markici iz 2002. godine kao zaštitnik dece
Božićna marka 2006 iz Ukrajine, pokazuje Svetog Nikolu sa decom.

Praznik svetog Nikole ima danas veliki značaj, naročito u zemljama zapadne Evrope. Pošto je taj praznik vezan uz darivanje, došlo je do njegove velike komercijalizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju darovi, da se njima obraduju deca, pa i ostali članovi porodice, kao i prijatelji i poznanici. Na taj način ima taj praznik dobrotvorni-hrišćanski karakter.

Sveti Nikola u glazbi[uredi - уреди]

O svetom Nikoli postoji više glazbenih dela naročito na engleskom jezičnom području.

Opereta Sveti Nikola dolazi[uredi - уреди]

Salezijanski sveštenik dr. Jerko Gržinčić je napisao Božićnu operetu sa naslovom "Sveti Nikola dolazi" u tri čina. U glazbenoj igri učestvuje mnoštvo dece, koji predstavljaju anđele, đavole, svetog Krispina i Gerarda te druga lica. Premijera je bila izvedena pre Drugog svetskog rata u hotelu Union u Ljubljani (Slovenija) sa velikim uspehom. [2]

Prvi čin se dešava u nebu sa anđelima, koji se spremaju za veliku svečanost i odlazak na Zemlju te pevaju anđeosku himnu. Oni će poneti darove dobroj deci. Sveti Krispin (postolar) i Sveti Gerard (krojač) izrađuju cipele i odela za siromašnu decu.
Drugi čin se dešava u modernom paklu. Đavoli sa Luciferom na čelu čitaju loše novine, pevaju paklenu himnu i govore, kako će zavesti decu i omladinu na krivi put i tako ih dobiti u pakao; zatim planiraju, kako će pratiti svetog Nikolu i kazniti zlu decu.
Treći se čin dešava na Zemlji. Sveti Nikola sada dolazi pozdravljajući publiku, uz pratnju anđela i krampusa. Sveti vladika podučava ne samo decu, nego i njihove roditelji i rodbinu: budite dobri i marljivi, pobožni i velikodušni. Iza toga dobra deca dobijaju darove – jednom pak u raju večnu radost; zla deca dobijaju sada šibu, jednom pak večnu muku u paklu, ako neće da isprave svoje greške.

Na kraju Sveti Nikola čestita srećan Božić sa željom, da svi žive u miru i slozi.

Srodno[uredi - уреди]

Napomene[uredi - уреди]

  1. Nikola Mirlikijski
  2. Ova opereta sa naslovom "Miklavž prihaja" je bila prevedena i na hrvatski jezik, a delomice na srpski i na mađarski jezik sa naslovom "Jön a Mikulás".

Eksterni linkovi[uredi - уреди]