Стапар (Сомбор)

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Stapar (Sombor))
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Стапар (razvrstavanje).
Стапар

Православна црква у Стапару.
Православна црква у Стапару.

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво (2011) Decrease 3282
Густина становништва 44 ст/km²
Положај
Координате 45°39′25″N 19°12′11″E / 45.656833°N 19.203°E / 45.656833; 19.203
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 355 m
Површина 84,0 km²
Стапар na mapi Srbije
Стапар
Стапар
Стапар (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 25240
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 39′ 25" СГШ, 19° 12′ 11" ИГД

Стапар је насеље у Србији у општини Сомбор у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 3282 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Стапар коју су чинила насељена места: Дорослово, Стапар (оба су данас у Граду Сомбору) и Бачки Брестовац (данас у општини Оџаци).

Стапар је село лоцирано 13 km јужно од Сомбора. Основна привредна грана је пољопривреда. Овде се налазе Амбар у Стапару и Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару.

Историја[uredi | uredi kod]

Настао је 1752. године кад су на стапарску пустару пресељени становници данас непостојећих села Бокченовића и Врањешева, која су се налазила у околини Апатина. Нешто касније пресељени су и становници из Пригревице.

Прва значајна колонизација Немаца у Бачку започела је 1748. године. Незадовољни будућим стањем, тадашњи становници Бокченовића и Врањешева почели су да пресрећу лађе на Дунаву, које су превозиле Немце на унапред одређене локације, убијали их и пљачкали. Зато су прозвани „гусари са Дунава”. Наредбом Марије Терезије становништво је пресељено у Стапар.

Демографија[uredi | uredi kod]

Православна црква у Стапару

У насељу Стапар живи 3009 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (38,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1234 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 4811 [1]
1953. 4925
1961. 4582
1971. 4242
1981. 3988
1991. 3795 3638
2002. 3882 3720
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.494 93,92%
Хрвати
  
50 1,34%
Југословени
  
29 0,77%
Роми
  
27 0,72%
Мађари
  
20 0,53%
Буњевци
  
10 0,26%
Црногорци
  
5 0,13%
Словенци
  
3 0,08%
Муслимани
  
3 0,08%
Румуни
  
2 0,05%
Македонци
  
2 0,05%
Украјинци
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
1 0,02%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]