Стапар (Сомбор)
- Za ostale upotrebe, v. Стапар (razvrstavanje).
Стапар | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Западнобачки |
Општина | Сомбор |
Становништво | |
Становништво (2011) | 3282 |
Густина становништва | 44 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°39′25″N 19°12′11″E / 45.656833°N 19.203°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 355 m |
Површина | 84,0 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 25240 |
Позивни број | 025 |
Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 39′ 25" СГШ, 19° 12′ 11" ИГД
Стапар је насеље у Србији у општини Сомбор у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 3282 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Стапар коју су чинила насељена места: Дорослово, Стапар (оба су данас у Граду Сомбору) и Бачки Брестовац (данас у општини Оџаци).
Стапар је село лоцирано 13 km јужно од Сомбора. Основна привредна грана је пољопривреда. Овде се налазе Амбар у Стапару и Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару.
Историја[uredi | uredi kod]
Настао је 1752. године кад су на стапарску пустару пресељени становници данас непостојећих села Бокченовића и Врањешева, која су се налазила у околини Апатина. Нешто касније пресељени су и становници из Пригревице.
Прва значајна колонизација Немаца у Бачку започела је 1748. године. Незадовољни будућим стањем, тадашњи становници Бокченовића и Врањешева почели су да пресрећу лађе на Дунаву, које су превозиле Немце на унапред одређене локације, убијали их и пљачкали. Зато су прозвани „гусари са Дунава”. Наредбом Марије Терезије становништво је пресељено у Стапар.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Стапар живи 3009 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (38,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1234 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 3.494 | 93,92% | ||
Хрвати | 50 | 1,34% | ||
Југословени | 29 | 0,77% | ||
Роми | 27 | 0,72% | ||
Мађари | 20 | 0,53% | ||
Буњевци | 10 | 0,26% | ||
Црногорци | 5 | 0,13% | ||
Словенци | 3 | 0,08% | ||
Муслимани | 3 | 0,08% | ||
Румуни | 2 | 0,05% | ||
Македонци | 2 | 0,05% | ||
Украјинци | 1 | 0,02% | ||
Словаци | 1 | 0,02% | ||
Немци | 1 | 0,02% | ||
Бошњаци | 1 | 0,02% | ||
непознато | 1 | 0,02% |
м | ж | |||
? | 0 | 3 | ||
80+ | 37 | 57 | ||
75-79 | 50 | 115 | ||
70-74 | 81 | 145 | ||
65-69 | 82 | 127 | ||
60-64 | 87 | 115 | ||
55-59 | 92 | 83 | ||
50-54 | 145 | 147 | ||
45-49 | 153 | 156 | ||
40-44 | 129 | 139 | ||
35-39 | 117 | 102 | ||
30-34 | 125 | 107 | ||
25-29 | 125 | 109 | ||
20-24 | 150 | 145 | ||
15-19 | 121 | 94 | ||
10-14 | 109 | 112 | ||
5-9 | 75 | 104 | ||
0-4 | 104 | 78 | ||
просек | 38.8 | 43.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1494 | 459 | 911 | 84 | 40 | - |
Женски | 1644 | 272 | 918 | 393 | 61 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 893 | 463 | - | 1 | 175 | 5 | 76 | 52 | 15 | 39 |
Женски | 478 | 226 | - | - | 64 | 2 | 3 | 57 | 14 | 8 |
Оба | 1371 | 689 | - | 1 | 239 | 7 | 79 | 109 | 29 | 47 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 5 | 21 | 8 | 18 | 13 | - | - | - | |
Женски | 8 | 5 | 12 | 23 | 31 | 25 | - | - | - | |
Оба | 10 | 10 | 33 | 31 | 49 | 38 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9