Stafilokoke
| Stafilokoke Staphylococcus spp. | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Bacteria |
| Koljeno: | Firmicutes |
| Razred: | Bacilli |
| Red: | Bacillales |
| Porodica: | Staphylococcaceae |
| Rod: | Staphylococcus Rosenbach, 1884 |
Stafilokoke su gram-pozitivne bakterije loptastog oblika (koke), koje su grupisane u vidu grozdova ili jata. Postoji tridesetak vrsta stafilokoka, od koji je je najpoznatije
- stafilokokus aureus (zlatni stafilokok) lat. Staphylococcus aureus
- stafilokokus epidermidis (epidermalni stafilokok) lat. Staphylococcus epidermidis i
- stafilokokus saprofitikus (saprofitni stafilokok) lat. Staphylococcus saprophyticus.
Osobine i patogenost[uredi | uredi kod]
Stafilokoke spadaju u grupu mikrokoka. To su male bakterije, prečnika 1 μm, loptastog oblika. Stafilokoke su nepokretne i proizvode katalazu, enzim koji razlaže vodonik peroksid. Postoji preko 30 vrsta stafilokoka pri čemu su gore pomenute vrste patogene za čoveka. Zapravo epidermalni i saprofitni stafilokok su deo normalne bakterijske flore i samo kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom mogu izazvati infekciju (čest su uzročnik bolničkih infekcija). Stafilokokus aureus je patogena bakterija, koja sekretuje razne toksine: alfa toksin, enterotoksine, eksfolijatin, leukocidin, toksin koji izaziva toksični šok sindrom (pogledati egzotoksini), ali može i direktnim prodorom u organizam da izazove razne infekcije. Enterotoksini stafilokoka su čest uzrok intoksikacija putem hrane, jer su stabilni na toploti (kuvanjem hrane 15-30 minuta na 100 °C se ne razgrađuju). Stafilokokus aureus često izaziva zapaljenje lojnih žlezda ili grupe lojnih žlezda (furunkul i karbunkul), sinuzitis, infekcije rana, zapaljenje srednjeg uha, osteomijelitis (zapaljenje koštane srži i koštanih kanalića) itd. Posebna grupa ovih bakterija, meticilin rezistentni stafilokokus aureus-MRSA razvila je veoma jaku otpornost na antibiotike, tako da samo nekoliko antibiotika deluje na ove bakterije.
Vidi još[uredi | uredi kod]
Literatura[uredi | uredi kod]
- Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 3-13-444810-6