Spermij

Izvor: Wikipedia

Spermatozoidi su muške polne ćelije. Obrazuju se kod kičmenjaka u procesu spermatogeneze u muškim polnim žlezdama - semenicima (testisima).

Građa spermatozoida[uredi - уреди]

U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije. Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije, pa mu je i oblik tome prilagođen.

Sastoji se iz:

  • glave – grade je jedro i akrozom;
  • vrata – u kome su smeštene dve centriole (jedna će obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplođenja, a drugi predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida);
  • središnjeg dela – u kome su smeštene mitohondrije (sadrže ATR koji je izvor energije za kretanje spermatozoida);
  • biča (repa) kojim se spermatozoid kreće.
Simplified spermatozoon diagram-bs.svg

U polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše 3 dana.

Broj i vrsta kromosoma[uredi - уреди]

Spermatozoid sadrži haploidan broj kromosoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosti od toga koji polni kromosom imaju, X ili Y, spermatozoidi mogu biti:

  • H spermatozoidi ili
  • Y spermatozoidi.

Kod čoveka spermatozoidi su ti koji određuju pol deteta. Jajne ćelije uvek imaju H kromosom pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode, obrazovaće se:

  • HH kombinacija kromosoma, koja daje ženski pol ili
  • XY kombinacija kromosoma za muški pol.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Bionet škola


Morpho didius Male Dos MHNT.jpg Nedovršeni članak Spermij koji govori o biologiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.