Solomon

Izvor: Wikipedia
Giovanni Battista Tiepolo, (1696.-1770.): Salomonova presuda

Solomon, Salomon ili Šlomo hebrejski: שְׁלֹמֹה; standardni hebrejski: Šəlomo; tiberijanski hebrejski: Šəlōmōh, znači "mir") u hebrejskoj Bibliji (heb. Tanah) (kod hrišćana Stari zavet), je treći kralj Izraela (uključujući Judu), graditelj hrama u Jerusalimu, čuven po velikoj mudrosti, bogatstvu i snazi, ali i optužen da je zanemario obožavanje samo jednog jevrejskog boga. Pominje se kasnije u mnogim legendama. Takođe spada u red najvećih majstora kabale, legendarnih kabalista.

Ime Solomon[uredi - уреди]

Ime Solomon (Šlomo) znači "miroljubiv", a dolazi od hebrejskog "Šelomoh" (arapski "Sulejman"). Ime koje je Bog dao Solomonu bilo je Jedidija (što znači "od Boga voljen") pa tako neki istraživači smatraju da je Solomon "kraljevsko ime" uzeto ili po zauzimanju prestola ili pred smrt. Ime Solomon povezuje se sa periodom mira u Izraelu za vreme njegove vladavine. (Prva knjiga dnevnika 22:7-9)

Solomonov slučaj je jedan od nekoliko takvih koji se opisuju u Bibliji kada određene ličnosti ne zadrže ime koje im je od Boga dato. Solomonov dolazak na svet je viđen kao milost Božja nakon smrti Davidovog i Vitsavejinog prethodnog deteta.

Biblijska verzija[uredi - уреди]

Solomon je drugi sin Davida i Vitsaveje. U Bibliji, prorok Natan saopštava Davidu da je Božja volja da njegov prvorođeni sin umre kao kazna za ubistvo Urije Hitita i njegovog poroda sa ženom mu Vitsavejom kojeg je počinio David.[1]. Posle jednonedeljnog posta i molitve, David dobi vest da mu je sin mrtav i uteši ožalošćenu Vitsaveju koja začne Solomona.

Daljni događaji[uredi - уреди]

Solomonov život zapisan je u Knjizi o carevma 1–11 i 2 dn. 1–9. Vladarski tron nasleđuje od oca oko 1037. godine pre n. e. (Prva knjiga o carevima 6:1). Otac ga je odredio za svog naslednika bez obzira na proteste starijih sinova kojima majka nije bila Vitsaveja. Solomon je zaseo na tron nešto pre očeve smrti na nagovor Natana i Vitsaveje da bi se sprečila pobuna Adonije.

Za vreme Solomonove četrdesetogodišnje vladavine Hebrejsko carstvo je dostiglo svoj vrhunac. Ovo razdoblje se u jevrejskim istorijskim spisima sa pravom naziva "avgustovo doba". Stekao je poštovanje sunarodnika skupivši samo za jednu godinu 666 talenata zlata (po Prvoj knjizi o carevima 10:13.)

Prva polovina njegove vladavine bila je daleko uspešnija nego druga koja je, po pisanim izvorima, bila zasenjena idolatrijom kojoj se odao te njegovim mnogobrojnim brakovima. Po Prvoj knjizi o carevima 11:3, imao je 700 žena i 300 konkubina. Čim je zaseo na presto, počeo je širiti granice svog carstva ušavši u uniju sa Egiptom ženidbom se ćerkom faraona.

Građevine i druga dela[uredi - уреди]

Solomon se okružio svom raskoši i vanjskim sjajem koji je mogao biti dostupan nekom istočnjačkom vladaru a za to vreme njegova vlast je jačala. Sklopio je savez sa Hiramom I, kraljem Tira, koji mu je često bio od velike pomoći u njegovim poduhvatima. Mnogo godina pre smrti, David je aktivno učstvovao u prikupljanju materijala za izgradnju hrama u Jerusalimu u kojem je trajno trebao biti smešten zavetni kovčeg.

Nakon završetka hrama, Solomon podiže mnoge građevine u Jerusalimu i širom svog carstva. Punih trinaest godina gradio je kraljevsku palatu u Ofelu. Započinje i velike radove na izgradnji sistema za snabdevanje Jerusalima vodom, gradi tvrđavu Milon (u (Septuaginti, "Akra") za odbranu Jerusalima a u divljini gradi Tadmor koji će služiti podjednako i kao trgovački centar i kao vojna baza.

Za vreme njegove vladavine Izrael je doživeo veliki ekonomski procvat. Sa Tirom, Egiptom i Arabijom postojale su razgranate kopnene veze, a sa Španijom, Južnom Indijom i obalom Afrike pomorske. Sjaj i raskoš Solomonovog dvora bili su bez premca. Solomon je bio čuven po svojoj mudrosti i izrekama. Sa svih strana su dolazili ljudi da bi čuli "mudrosti Solomonove", pa čak i kraljica Makeda iz Šebe, (pretpostavlja se da se radilo o državi u oblasti srećna Arabija koja je pokrivala područje današnje Etiopije). NJihov sin, Menelik I, u skladu sa etiopskom tradicijom, postaće prvi vladar Etiopije. Solomonove misli su sačuvane u narodnim predanjima, iako nije moguće sve mudre misli u tim predanjima pripisati samo jednom čoveku.

Slabljenje i propast[uredi - уреди]

Za slabljenje i propast Solomonovog carstva bio je optužen sam Solomon, a njegovi kritičari su mu prigovarali da je zbog mnogoženstva i velikog bogatstva postao dekandentan i da se odao mnogim oblicima idolopoklonstva koji su bili u suprotnosti sa verskim zakonima. Zbog odavanja idolatriji, Solomona posećuje prorok koji mu predskazuje da će se nakon njegove smrti njegovo carstvo podeliti na (Izrael i Judeju) i da će njegov sin, Rovoam, ispaštati zbog njegovih brojnih grehova. Solomon umire posle četrdesetogodišnje vladavine i biva pokopan u Jerusalimu.

Solomon u Koranu[uredi - уреди]

Vidi Sličnosti između Biblije i Korana

Solomon se takođe pojavljuje u Koran u, gde je imenovan kao Sulejman.

Napomena[uredi - уреди]

Po jevrejskom zakonu (Halaka), postojao je običaj da vojnik koji ode na ratište, kao što je bio slučaj sa Vitsevejinim mužem, može svojoj ženi dati retroaktivni "razvod", odnosno, kada smatra da će poginuti ili nestati može poništiti njihov brak i na taj način dozvoliti ženi da se ponovo uda. Ovu "rupu u zakonu" iskoristili su David i Vitsaveja, što je za neke kritičare bilo doboljno da ih optuže za "preljubu", iako je, zapravo Vitsavejin brak u tom trenutku bio "poništen". U biblijskim tekstovima nema elemenata koji bi podržali ovu tvrdnju, pošto se navodi da je David spavao sa Vitsavejom tek pošto je Urija bio poslat na ratište.

Tumačenja Džordža Rolinsona[uredi - уреди]

"Solomonovo kraljevstvo," kaže Džordž Rolinson, "jedno je od najmarkatnijih delova celokupne biblijske istorije. Jedan mali narod koji je stotinama godina pokušavao da opstane okružen ratobornim plemenima, od kojih je svako pokušavalo da taj narod porobi i zavlada njime, naglo je, vođen genijalnim umom jednog vojnika-kralja, dostigao bezmernu slavu i veličinu."

Rolinson nastavlja, "uspostavljeno je kraljevstvo od Eufrata do granice sa Egiptom, široko preko 700 kilometara; to isto kraljevstvo, iako naglo stvoreno, skoro istog trenutka je ušlo u period mira koji je trajao pola veka. Bogatstvo, raskoš, visoki umetnički dometi, razvijena ekonomija, neosporan ugled među svim velikim narodima tog vremena - sve su to blagodeti u kojima je uživalo Solomonovo kraljevstvo u tom periodu, da bi se na kraju tog razdoblja naglo urušilo i propalo."

Rolinson zaključuje, "vladajući narod je podeljen, podanski narodi su slabili, naglo dobijenu samostalnost su vrlo brzo izgubili, i ponovo počinje teško razdoblje patnji, borbi, porobljavanja, oporavka, poniznog potčinjavanja i očajničkih pokušaja."

Kasnije legende[uredi - уреди]

Po rabinskim kazivanjima, Solomonu se pripisuju (ali ne u celini) delovi Biblije kao što su Izreke, Knjiga propovednikova i Solomonova pesma. Zatim je tu Solomonova mudrost, napisana verovatno u 2. veku pre n. e. gde je Solomon predstavljen kao astronom. Na kraju, tu su i knjige poezije "Solomonove ode" i "Solomonovi psalmi".

Eupolemus, jevrejski historičar koji je pisao oko 157. pre n. e., tome dodaje i kopije apokrifnih pisama razmenjivanih između Solomana i vladara Egipta i Tira.

Gnostički spis Adamova apokalipsa, koji je najverovatnije nastao između 1. i 2. veka, poziva se na predanje u kojem Solomon u poteru za odbeglom devicom šalje vojsku demona i predstavlja najranije pominjanje kasnije veđ uobičajene priče o Solomonovoj navodnoj moći da zarobljava i kontroliše demonske sile. Ova legenda o Solomonovoj moći da kontroliše demone pojavljuje se, razrađena do u detalje, u ranom hrišćanskom spisu nazvanom "Solomonov zavet" punom elemenata groteskne demonologije.

Solomonova vlast nad demonima uobičajeni je sastojak kasnijih jevrejskih i arapskih predanja i u njima se Solomonu pripisuje i posedovanje magičnog prstena nazvanog "Solomonov pečat".

Stara kraljevska legenda iz Etiopije, po spisu Kebra Nagast, navodi da se kraljica od Šebe vratila u svoje kraljevstvo nosiće Solomonovo dete. To dete će, naposletku, naslediti tron davši sebi titulu Menelika I, Cara Etiopije. On će biti rodonačelnik dinastije koja će, uz nekoliko kraćih prekida, vladati Etiopijom sve do smrti cara Hajla Selasija 1974. godine.


NJegov prethodnik:
David
Car ujedinjenog Izraela NJegovi naslednici:
Rovoam i Jerovoam

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]

Proroci judaizma i kršćanstva u Hebrejskoj Bibliji
Abraham · Isaak · Jakov · Mojsije · Aaron · Mirijam · Eldad · Medad ·Sedamdeset glavara Izraela · Jošua · Fines Black Star of David.svg

Deborah · Samuel · Saul · Saulovi ljudi · David · Solomon | Gad · Natan · Ahiyah · Elijah · Eliša | Izaija · Jeremija · Ezekijel

Hosea · Joel · Amos · Obadija · Jona · Micah · Nahum · Habakkuk · Zefanija · Haggai · Zekarija · Malachi Christian cross.svg

Šemaijak · Iddo · Azarija · Hanani · Jehu · Mikaija · Jahaziel · Eliezer · Zechariah ben Jehoiada · Oded · Huldah · Urija

Judaizam:
Sarah · Rebeka · Joseph · Eli · Elkanah · Hannah · Abigail · Amoz · Beeri (otac Hosein) · Shallum (stric Jeremijin) · Hanamel (rođak Jeremijin) · Buzi · Mordekaj · Ester · (Baruch)
Kršćanstvo:
Abel · Enoh · Danijel
Ne-židovski: Kenan · Noa · Eber · Bithiah · Beor · Balaam · Balak · Job · Eligaaz · Bildad · Zofar · Elihu
p  r  u