Skromnost

Izvor: Wikipedia

Skromnost je karakterna osobina koja se u mnogim kulturama tradicionalno smatra vrlinom.

Skromnost podrazumeva prirodno ponašanje, odsustvo nadmenosti i usko je povezana sa jednostavnošću. Skromni ljudi obično ne teže bogatstvu i luksuzu i umereni su u svojim prohtevima. Skromnost se naročiti ceni kao osobina duhovnika, pa se tako npr. u Srbiji smatra da je skromnost bila najveća vrlina srpskog patrijarha Pavla.[1]

"Skromnost nije za svakoga. Ona lepo stoji samo onima koji bi imali zbog čega biti neskromni." (Duško Radović)

Osobine suprotne skromnosti su pohlepa, nadmenost, sujeta, oholost, gordost, drskost, itd. Pojam "lažna skromnost" označava navodno odbijanje počasti ili poklona, u početku, da bi ubrzo potom bili prihvaćeni.[2]

Postoje i oni koji smatraju da je "skromnost vrlina glupih ljudi". Istraživanja pokazuju da žene skromnost kod muškaraca vide kao znak slabosti, odnosno manu koja može značajno uticati na sposobnost pronalaska posla i zaradu. S druge strane, muškarci skromnost kod žena ipak ne vide kao negativnost.[3]

Izvori[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]