Sisenand

Izvor: Wikipedia

Sisenand je bio vizigotski kralj u Hispaniji i vladao je između 631. i 636. godine. Bio je grof Septimanije, učestvovao je u svrgavanju prethodnog kranja, Svintile tako što je osvojio provinciju Tarakonense uz pomoć Dagoberta od Neustrije.

Svintila je svojim promenama koje su išče na ruku narodu ali ne i plemstvu navukao mržnju i netrpeljivosti plemstva. Međutim, plemstvo je smatralo da nije bilo moguće da oni sami zbace Svintilu, te su 630. godine poslali Sisenanda, vojvodu od Septimanije, na dvor kralja Neustrije, Dagoberta, da traži vojsku koja bi im pomogla u njihovim prevratničkim namerama. Zauzvrat, Dagobertu je bila ponuđena tacna od zlata (koju je poklonio rimski vojskovođa Aecije kralju Turismundu 451. godine) i 200.000 dukata.

Vojska se okupila u Tuluzu u martu 631. Nešto kasnije bila je osvojena Saragosa bez borbe, Septimanija se pobunila, a neodlučni plemići su se priklonili pobunjenicima u borbi protiv kraljeve vojske. Čak se i kraljev brat, Gejla, pobunio. Brzina širenja ustanka je primorala Svintilu da abdicira i da pobegne. Pobunjenici su se uputili ka glavnom gradu, Toledu, gde je Sisenand proglašen za kralja 26. marta 631, Svintila je bio uhvaćen i utamničen pune dve godine, da bi potom bio proteran zajedno sa ženom i decom. Umro je prirodnom smrću, 634.

Sisenand je morao potom da uguši raznorazne ustanke pristalica prethodnog kralja, naročito u provinciji Betika. Gejla je bio jedan od lidera i imao je pomoć klera, što je izazvalo građanski rat. Sisenand je uspeo da kontroliše situaciju opet zajvaljujući kralju Dagobertu koji mu je pomogao da pobedi ustanike.

IV sabor u Toledu[uredi - уреди]

Sisenand je sazvao IV sabor u Toledu kojim je predsedavao Isidor Seviljski i na kom su se formulisali svetovni i crkveni zakoni, kao na primer Forum iudiciorum što se tiče svetovnih, a što se tiče crkvenih, izglasano je 29 kanona u vezi sa disciplinom i administracijom crkve. Cilj ovih zakona je bio da se da veća moć kralju i stabilnost gotskoj naciji. Na ovom saboru se takođe potvrdio izbor Sisenanda za kralja, a Svintila je proglašen tiraninom zbog zločina i bogaćenja na račun siromašnih. Sva sveštena lica bila su oslobođena od poreza, smrtne kazne onima koji se ne zakunu na vernost kralju ili se pobune protiv njega. Gejla je bio proteran, a njegovo imanje konfiskovano. Sisenand je obećao da će biti umereni, dobronamerni, pravedni i pobožni vladar. Što se tiče nasledne monarhije, nije učinjen nikakav ustupak. Određeno je da i dalje plemići i biskupi biraju kraljeve.

Sisenand je umro u Toledu, 636. nakon pet godina vladavine. Na vizigotskom prestolu nasledio ga je Hintila.

Odnos prema Jevrejima[uredi - уреди]

Na IV saboru u Toledu ponovo se analizirao problem Jevreja i potvrdile su se, ali i pooštrile politike ustanovljene na Trećem saboru.

Na ovom saboru se ustanovio zakon da deca Jevreja moraju biti odvojena od svojih roditelja. Prema modernim istoričarima, jedan tako drastičan zakon nije mogao biti primenljiv i odnosio se samo na krštenu decu. Takođe se ustanovio zakon da pokršteni Jevreji ne smeju da kontaktiraju sa nepokrštenim Jevrejima. Kazna za prekršaj ovog zakona bila je surova: nepokršteni Jevrejin je postajao rob nekog hrišćanina, a pokršteni Jevrejin bi bio javno izbičevan.

Takođe, pošto se smatralo da Jevreji potkupljuju hrišćane kako bi se izbegla primena ovih zakona, takoše je i za taj prekršaj ustanovljena kazna — prestupnik bi bio izopšten ih crkve i na njega bi bila bačena anatema.

Vidi još[uredi - уреди]

Prethodnik:
Svintila
Vizigotski kraljevi
(631636)
Nasljednik:
Hintila