Simeon Siniša Nemanjić

Izvor: Wikipedia
Simeon Siniša Nemanjić

Simeon Siniša Nemanjić na fresci u manastiru Dečani
Simeon Siniša Nemanjić na fresci u manastiru Dečani

Puno ime Simeon Uroš Siniša Nemanjić Paleolog
Datum smrti 1971.
Titula car Romeja, Srba i cele Albanije
Period 1355-1371
Prethodnik Dušan Nemanjić
Poreklo
Dinastija Nemanjići
Otac Stefan Dečanski
Majka Marija Paleolog
Porodica
Deca Jovan Uroš

Simeon Siniša Nemanjić, takođe Simeon Uroš Paleolog (grčki: Συμεών Ούρεσης Παλαιολόγος) je bio sin srpskog kralja Stefana Dečanskog i vizantijske princeze Marije Paleolog. Kralj Stefan Dečanski mu je kao mlađem sinu namenio presto, ali je stariji sin Dušan Nemanjić državnim udarom preuzeo vlast, zbacivši njihovog oca.

Nakon Dušanove smrti 1355. godine, Simeon Siniša je pokušao da preuzme presto. Kada je vlastela podržala Uroša Nejakog, Siniša je ocepio južne delove Dušanovog carstva postavši car Romeja, Srba i cele Albanije, vladar Epira (1359-1366) i vladar Tesalije (1359-1371).

Poreklo i porodica[uredi - уреди]

Sinišini roditelji su bili srpski kralj Stefan Dečanski i Marija Paleolog, ćerka Jovana Paleologa i unuka vizantijskog cara Mihajla VIII Paleologa. Marija je bila Stefanova druga žena, sa kojom je imao bar dvoje dece:

  • Simeona Sinišu (1324/26 - 1369/71)
  • Teodoru (1330- posle 1381), udata za Dejana upravitelja Makedonije, umrla kao monahinja Evdokija
  • Neki istoričari ubrajaju i Jelenu Šubić u Stefanovu decu iz drugog braka (a ne iz prvog braka sa Teodorom).

Stariji Sinišin polubrat, sin Stefana Dečanskog iz prvog braka, bio je Dušan Nemanjić.

Dušanov prevrat[uredi - уреди]

Srpski kralj Stefan Dečanski, Sinišin otac, koga je stariji sin Dušan zbacio sa vlasti.

Kralj Stefan Dečanski je pobedom kod Velbužda 1330. godine Srbiju učinio dominantnom silom na Balkanu. Nakon što je odlučio da presto ostavi mlađem sinu Siniši, stariji sin Dušan je uz pomoć vlastele izvršio prevrat zbacivši oca sa vlasti.

Prema prvoj verziji, pisanoj za Dušanove vladavine, Stefan Dečanski je pod uticajem svoje mlade žene Marije Paleologove svoj presto namenio drugom sinu Siniši Nemanjiću. Dušan, navodno nije želeo da se protivi "volji roditelja kraljevstva mi" te je otišao u Carigrad, gde ga je vlastela "nagovorila" na povratak i nasilno preuzimanje vlasti. Nakon bitke na Porodimlji, poraženi kralj Stefan Dečanski je zatočen u Zvečanu gde je posle nekog vremena umro.

Druga verzija, pisana pedesetak godina posle Dušanove smrti, iz "Žitija Stevana Dečanskog" koje je sastavio Grigorije Camblak, govori o nasilnoj smrti srpskog kralja koji je umro od ruke svog sina Dušana. Takođe, prema predaji, Stefan Dečanski je "od oca oslepljen od sina udavljen".[1][2]

Uprava Epirom[uredi - уреди]

Od 1348. godine, Simeon Siniša je kao Dušanov namesnik i despot upravljao Epirom.[3]

Borba za Dušanovo nasleđe[uredi - уреди]

Mapa Sinišinog carstva

Nakon smrti Stefana Dušana 1355. dolazi do rata za nasleđe. Siniša Nemanjić, izabrani naslednik Stefana Dečanskog kome je Dušan nasilno oteo presto, je po tom osnovu tražio presto nakon Dušanove smrti. On je osvojio grad Kostur sa okolnom oblašću (na tromeđi današnje Grčke, Makedonije i Albanije) i proglasio se za Dušanovog naslednika. 1356. godine okupio je pratioce, dvorane, sveštenstvo i vojsku i svečano se proglasio kao „Simeon, u Hristu Bogu verni car i samodržac Romeja i Srba i cele Albanije, Uroš Paleolog”. Za savladara je proglasio svog sina Jovana Uroša.[3] Vladar susedne Kneževine Valona, bugarski plemić i Urošev ujak Ivan Komnin Asen je podržao Sinišu u borbi za Dušanov presto.

Međutim, Sinišin pokušaj uzimanja prestola je ostao neuspešan, a Uroš "Nejaki" je čak zaposeo Berat 1356. godine.[4] On je uz podršku majke carice Jelene i glavnih velikaša Mrnjavčevića, Dejanovića, Balšića i drugih, sazvao 1357. godine državni sabor u Skoplju, na kojem mu je vlastela dala podršku.[3] Kao odgovor na to, Siniša je 1359. godine zauzeo Epir i Tesaliju, i na jugu Dušanovog carstva osnovao sopstveno carstvo, koje je nadživelo Uroševo.

Umro je oko 1372. godine.[3]

Simeona je nasledio njegov sin Jovan Uroš, koji se potpisivao kao „Duka Paleolog”, dodavši sebi još jedno prezime vizantijskih careva. Car Simeon imao je još jednog sina po imenu Stefan „Duka”, koji je vladao gradom Farsalom i o čijoj se sudbini gotovo ništa ne zna.[3]

Literatura[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]