Shortbus

Izvor: Wikipedia
Shortbus
Režija John Cameron Mitchell
Produkcija Howard Gertler
John Cameron Mitchell
Tim Perell
Scenario John Cameron Mitchell i glumačka ekipa
Uloge Sook-Yin Lee
Paul Dawson
Lindsay Beamish
PJ DeBoy
Jay Brennan
Raphael Barker
Peter Srickles
Justin Bond
Muzika Yo La Tengo
Scott Matthew
Premijera 2006
Jezik Engleski jezik
Trajanje 101 min.
Država SAD
Kompanija
Distributer THINKFilm
Budžet oko $2.000.000
Shortbus na Internet Movie Database
Zvanični sajt

Shortbus je film iz 2006. godine, reditelja Johna Cameron Mitchella, koji se prethodno proslavio režijom, scenariom i ulogom u filmu Hedwig and the Angry Inch.

Film prati likove koji se nedeljno okupljaju u „Shortbus“-u – „klubu za nadarene i ometene“. Kao inspiracija za klub Shortbus poslužila su okupljanja poznata kao „Lusty Loft Parties“, koja su se organizovala u kolektivu „DUMBA“ tokom 1999. i 2002., kao i nedeljno okupljanje „CineSalon“. Oba okupljanja organizovao je Stephen Kent Jusick, koji se pojavljuje kao lik Creamy u filmu.

Animacija panorame grada (New York) urađena je na kompjuteru i kreirao ju je John Bair.

Film je prvi put prikazan na Filmskom festivalu u Cannesu, 20. maja, 2006. Iako film veoma grafički prikazuje scene nesimuliranog seksa, film nije izazvao napade i kontroverze u meri u kojoj se očekivalo[1]

Shortbus je nagrađivan na festivalima u Atini, Cirihu, Gijónu i dobio je Indipendent Spirit Award.

It's just like the 60's, only with less hope.

Justin BondShortbus

Radnja[uredi - уреди]

Priča se okreće oko savetnice za parove/seks terapeutkinje, Sofije (Sook-Yin Lee), udate žene koja nikada nije imala orgazam. Kod nje na savetovanje dolazi gej par: Jamie (PJ DeBoy) i Jamie – (James, Paul Dowson), koji žele da otvore svoju petogodišnju monogamnu vezu. „The Jamies“ je pozivaju na nedeljno okupljanje u klubu „Shortbus“, čiji je domaćin transrodni umetnik Justin Bond (koji glumi sebe u filmu). Sofia u klubu upoznaje i S/M gospodaricu Severin (ime Severin je ime muškog lika u romanu Venus im Pelz Leopolda von Sachen-Masocha).

Njena nemogućnost da doživi orgazam počinje da ima loš uticaj na vezu sa njenim mužem Robom (Raphael Barker).

James i Jamie upoznaju bivšeg manekena, koji želi da bude pevač Cetha (Jay Brennan) i njih trojica započinju seksualnu vezu. U međuvremenu se otkriva da Jamesa i Jamiea posmatra Caleb (Peter Stickles) i da ih prati već skoro četiri godine. Caleb se plaši da uvođenje Cetha u njihov život može da im rasturi vezu i time njemu onemogući da živi kroz njihove živote.

Severin i Sofia se svakodnevno nalaze da razgovaraju, kako bi pomogle jedna drugoj – Severin Sofiji da postigne orgazam, a Sofia Severini da uspostavi dublji odnos sa ljudima. Jedne večeri u Shortbusu Severin saopštava svoju ideju da želi da prestane da se bavi prostitucijom i da želi da se posveti svom umetničkom fotografskom radu. Njih dve imaju neplanirani seksualni odnos u toku koga Sofia ponovo ne doživi orgazam.

James u toku filma pravi svoj autobiografski film, za koji saznajemo da je zapravo „oproštajno pismo“. Pokušava da izvrši samoubistvo u bazenu, gde radi kao spasilac, međutim Caleb, koji ga pravi, uspeva da ga spasi. Iz bolnice James odlazi kod Caleba, nekontaktirajući Jamiea i Cetha.

Slede prepletene scene seksa u kojima se pokazuju emocionalna stanja glavnih likova:

  • Caleb i James imaju seks u toku kog James dozvoljava Calebu da ga penetrira, što ranije nije nikome dozvolio, pa ni Jamieju. Jamie kroz prozor vidi svog momka u Calebovom stanu i shvata da je živ.
  • Rob plaća Severin za seks i traži da ga bičuje, što nije smeo da zatraži od Sofije. U toku ovoga Sofia gubi kontrolu i Rob počinje da je teši.
  • Sofia sanja da se probija kroz gusto žbunje dok ne izađe na mirnu obalu, gde pokušava ponovo da dostigne orgazam. Kada joj to ponovo ne polazi za rukom, ona počinje da vrišti. U tom trenutku u celom New Yorku nestaje svetla.

Film se završava pesmom koju peva Justin Bond u Shortbusu, gde su se svi okupili u toku nestanka struje. Pesma počinje tužno, ali se vremenom razvija u energičniju i pozitivniju melodiju, što je pojačano ulaskom duvačkog benda. Ovo se oslikava i na emocije likova. Konačno Sofia doživljava orgazam sa Nickom i Leahom (Jan Hilmer i Shanti Carson) i u tom trenutku Njujork ponovo dobija svetlo.

Porno dramedija[uredi - уреди]

Voyeurism is Participation

Stephen Kent Jusick u ulozi Creamy

Film teži da "koristi seks na novi filmski način". Scene seksa u filmu nisu simulirane. Mitchell izjavljuje: "Ranije, kada seks nije smeo da se prikazuje na filmu, reditelji, poput Hitchcocka koristili su metafore za seks (voz ulazi u tunel i sl). Kada realni seks može da se prikaže, sam seks može da se koristi kao metafora za druge delove života likova. Način na koji se ljudi seksualno izražavaju može da kaže dosta o tome ko su oni. Neki ljudi me pitaju, "Da li si mogao da ispričaš istu priču bez eksplicitnosti?" Ne pitaju me da li sam mogao da uradim Hedwig bez pesama. Mitchell tvrdi da je seks u filmu često "deerotizovan" sa ciljem da "ukloni oblak uzbuđenja čime bi se otkrile emocije i ideje koje bi mogle da budu prekrivene njime".

Reakcije na film[uredi - уреди]

Sook-Yin Lee je umalo dobila otkaz od svog poslodavca, Canadian Broadcasting Corporation (gde vodi radio program „Definitely Not the Opera“), zbog scena nesimuliranog seksa koje je snimila u filmu. Lee je zadržala svoj posao zbog pritiska javnosti, kao i zbog podrške koju su joj dale poznate ličnosti kao Francis Ford Coppola, Michael Stipe, Julianne Moore, Gus Van Sant, David Cronenberg, Moby, Todd Haynes, Douglas Coupland i Yoko Ono [2][3].

Kritike i ocene[uredi - уреди]

Priprema i snimanje[uredi - уреди]

Osim glavne ideje da u filmu koristi seks kao jezik, John Cameron Mitchell nije imao scenario niti razrađene likove. Audicija za glumačku ekipu se sastojala od snimaka u trajanju od 10 minuta u kojih su zainteresovani opisivali svoje seksualno iskustvo. Reditelj je dobio oko 500 snimaka, a od toga 40 osoba je pozvano na probna snimanja i devetoro je konačno angažovano za film. Radionice i probe, koje su trajale dve i po godine sa glumačkom ekipom, bile su osnova za razvoj likova i pisanje scenarija.

Uloge[uredi - уреди]

Podela uloga
Glumica/glumac Lik Napomene
Sook-Yin Lee Sofia
Paul Dawson James
Lindsay Beamish Severin (Jennifer Aniston)
PJ DeBoy Jamie
Raphael Barker Rob
Peter Stickles Caleb
Jay Brannan Ceth
Justin Bond Justin Bond
Alan Mandell Tobias bivši gradonačelnik
Jesse Hardman Jesse
Ray Riyas Shabbos Goy
Bitch Bitch
Daniela Sea Little Prince
Shanti Carson Leah
Jan Hilmer Nick
Justin Hagan Brad

Soundtrack[uredi - уреди]

Soundtrack je izdala nezavisna kompanija Team Love

  1. Scott Matthew - "Upside Down"
  2. Azure Ray - "If You Fall"
  3. Yo La Tengo - "Wizard’s Sleeve"
  4. Animal Collective - "Winter’s Love"
  5. Scott Matthew - "Surgery"
  6. Sook-Yin Lee - "Beautiful"
  7. Gentleman Reg - "It’s Not Safe"
  8. John LaMonica - "Kids"
  9. Scott Matthew - "Language"
  10. Jay Brannan - "Soda Shop"
  11. Anita O'Day - "Is You Is Or Is You Ain’t My Baby"
  12. The Ark - "Kolla Kolla"
  13. Jasper James and the Jetset - "This House"
  14. The Ark - "This Piece of Poetry Is Meant To Do Harm"
  15. The Hidden Cameras - "Boys of Melody"
  16. Scott Matthew - "Little Bird"
  17. Justin Bond i Hungry March Band - "In the End (Long Film Version)"
  18. Scott Matthew - "In the End (Acoustic)"

Reference[uredi - уреди]

Spoljne veze[uredi - уреди]