Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band

Izvor: Wikipedia
Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band
Omot albuma Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band
- Bitlsi
Izdan 4. jun 1967.
Snimanje decembar 1966maj 1967.
Žanr rok muzika, psihodelični rok
Jezik(ci) engleski
Izdavač Kapitol, Parlofon, EMI
Producent(i) Džordž Martin
Bitlsi - hronologija
Revolver
1966.
Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band
1967.
Magical Mystery Tour
1967.

Sgt. Peper`s Lonely Hearts Club Band je osmi album britanske rok-grupe Bitlsi. Sniman je sa pauzama od kraja 1966. do sredine 1967. godine i objavljen 14. juna 1967. godine. Producent je bio Džordž Martin, a studijski inženjer Geof Emerik. Ovaj album, ujedno, ima i najslavniji omot u istoriji rokenrola.

Početak psihodelične ere[uredi - уреди]

Nakon odustajanja od rok-turneja avgusta 1966. godine, popularnost „Bitlsa“ počela je naglo da opada, a mediji su počeli da špekulišu da je grupa idejno „presušila“ pod naletom nove generacije rok-umetnika, pre svega žanrovski opredeljeni za psihodelični rok, vrstu rok end rola koja nastaje pod uticajem halucinogenih droga, pre svega LSD-a .

„Bitlsi“ su još od ranije koristili ove droge, međutim uticaj istih na njihovu muziku nije bio preterano izražen (izuzev na nekolicinu pesama sa albuma Revolver, među kojima je i prva psihodelična pesma ove grupe-Tomorrow Never Knows). Krajem 1966. godine, na nagovor menadžera Brajan Epštajna, „Bitlsi“ objavljuju singl “Strawberry Fields Forever/Penny Lane”, koji je zauzeo drugo mesto na top-listama i nakon čitavog niza godina, to je okarakterisano kao neuspeh. Međutim, nakon ovoga, grupa nije nekoliko meseci ni izlazila iz studija.

Studijski rad[uredi - уреди]

Uz dozvolu producenta Džordž Martina da i u studiju koriste izvesne količine droge, „Bitlsi“, po prvi put predvođeni Polom Makartnijem, jer je dotadašnji frontmen, Džon Lenon bio u depresiji zbog porodičnih problema. Makartni je bio autor većine pesama na albumu (pa i naslovne pesme), međutim i Lenon je značajno doprineo ovom projektu pesmama kao što su “Being for Benefits of Mr. Kite” i „A Day in the Life”, čiji je deo snimio i Makartni za sopstvenu pesmu, međutim Martin ga je pridodao Lenonovoj. Sve pesme ovog dvojca su kasnije, po ranijem dogovoru, obeležene tradicionalno- Lenon/Makartni, međutim svaki autor je glavni vokal u svojoj pesmi, izuzev u slučaju pesme “With a Little Help of My Friends”, koju je otpevao bubnjar, Ringo Star. Što se tiče studijske tehnike, korišćena je dotadašnja mašina za snimanje sa 4 kanala, ADT (Auto Double-Tracking) mašina za udvajanje nečijeg glasa. U narednom periodu, ova mašina će biti sve popularnija, kako u grupi bude rasla individualnost članova, koji će želeti da sami snime veći deo ili čak i cele svoje pesme.

Omot[uredi - уреди]

Prema različitim izvorima, i omot je bio Makartnijeva ideja. „Bitlsi“, u gardijskim uniformama, sa duvačkim instrumentima, po prvi put sa brkovima i bradom sastavni je deo svih verzija ovog albuma. Međutim u američkom izdanju, na tome se sve i završava, jer se iza grupe nalazi samo žuti zid. U britanskom (evropskom) izdanju, iza „Bitlsa“ se nalazi gomila ljudi, značajnih u tadašnjem i prošlom vremenu- među njima su Albert Ajnštajn, Karl Marks, Oskar Vajld, Merilin Monro,... pa čak i sami „Bitlsi“ sa izgledom od pre ovog albuma. „Bitlsi“ su željeli da i Adolf Hitler, Mahatma Gandhi i Isus budu na omotu, međutim, prijedlog je bio neuspješan, a u slučaju Isusa smatralo se da bi to moglo izazvati kontroverze među brojnim kršćanima, s obzirom na izjavu s početka 1966. da su veći od Isusa, koja je često bila krivo interpretirana.

Ispod članova grupe je cvetni dekor sa natpisom “The Beatles”. Ovakav album, bio je mamac za mnoge teoretičare zavere, pa je ovo ujedno i jedan od najmisterioznijih omota svih vremena, ponajviše zato što je jedan od prvih „dokaza“ da je Pol Makartni mrtav. Neki od navoda za tu tezu uključuju da, dok su preostala tri Bitla trodimenzionalni, Pol izgleda kao obični karton, kao i to da se pored cvetnog dekora s natpisom “The Beatles” nalazi drugi cvetni dekor koji prikazuje bas, te da je kip Šive usmeren prema Polu.

Fundamentalistički kršćani su primetili da se na omotu albuma (druga osoba prvi red, s izrazitom ćelom) nalazi Aleister Crowley što je izazvalo njihovo nezadovoljstvo pošto se Crowley bavio okultizmom te ih je navelo na ideju da su „Bitlsi“ bili sotonisti.

Konačni koncept[uredi - уреди]

Ceo album vezuje jedna tema, što je bio svojevrsni presedan i time su „Bitlsi“ postali tvorci tzv. „koncept-albuma“. Glavni junak dotične priče je izvesni Bili Širs (koga, zahvaljujući činjenici da mu je pozajmio glas u pesmi “With a Little Help of My Friends”, tumači Ringo Star), koji nakon pompeznog nastupa orkestra „Kluba Usamljenih Srca Narednika Pepera“ skromno najavljuje nastup više „usamljenih srca“, tvrdeći da mu je nakon napornog dana dovoljna „mala pomoć prijatelja“. Potom, u narednim pesmama, „Bitlsi“ komentarišu razne egzistencijalne probleme- od normalnog radnog dana (“Good Morning, Good Morning”) do starosti (“When I`m 64”). Među poznatijim pjesmama je “Lucy in the Sky With Diamond” koja maštovito govori o djevojčici Lucy u zemlji mašte. Album zatvara nešto izmenjena (“reprise”) verzija prve pesme, koja se nadovezuje na poslednju, „bis“ pesmu- “A Day in the Life”. Ceo album prate studijski pridodate ovacije publike i aplauzi.

Nakon objavljivanja[uredi - уреди]

Album je doživeo veliki uspeh i mnogi ga i danas smatraju najuspešnijim LP-om grupe. Pozitivnu kritiku je dobio čak i od kritičara klasične muzike, kada su Lenon i Makartni upoređeni sa Šostakovičem i proglašeni najvećim kompozitorima u periodu posle Betovena. Grupa se zavetovala da više neće koristiti narkotike, jer je svoj novi unutrašnji mir pronašla u novom duhovnom, indijskom vođi, Mahareši-Maš Jogiju, koji je tvorac transcedentalne meditacije. Izvesno je, međutim, da su drogu svi članovi nastavili da koriste.

The Beatles
John Lennon | Paul McCartney | George Harrison | Ringo Starr
Pete Best | Stuart Sutcliffe
Menedžment
Brian Epstein | Allen Klein | Apple Records
Produkcija
George Martin | Geoff Emerick | Norman Smith | Phil Spector | Abbey Road Studios
Studijski albumi
Please Please Me (1963) | With the Beatles (1963) | A Hard Day's Night (1964) | Beatles for Sale (1964) | Help! (1965) | Rubber Soul (1965) | Revolver (1966) | Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band (1967) | Magical Mystery Tour (1967) | The Beatles (The White Album) (1968) | Yellow Submarine (1969) | Abbey Road (1969) | Let It Be (1970)
Filmografija
A Hard Day's Night (1964) | Help! (1965) | Magical Mystery Tour (1967) | Yellow Submarine (1968) | Let It Be (1970)
Vezani članci
Historija | Bootlegovi | Lennon/McCartney | Anthology | Uticaj | The Quarrymen | London | Beatlemanija | Beatlesque | Peti Beatle | Paul je mrtav | Britanska invazija | Apple Corps | Northern Songs | Yoko Ono