Seviljski berberin

Izvor: Wikipedia


Seviljski berberin
Seviljski brijač
Prikaz Figara
Prikaz Figara

Muzika Gioachino Rossini
Libreto Cesare Sterbini
Broj činova 2
Datum pisanja 26. decembar 1815 - januar 1816
Predložak Le Barbier de Séville autor:
Pierre-Augustin Caron de Beaumarchais (komedija, 1775
Originalna verzija
Originalni naslov Il barbiere di Siviglia
Jezik italijanski
Premijera 20. februar 1816.
Teatro di Torre Argentina, Rim
Znamenite arije
  • « Ecco ridente in cielo » – I, sc.1 (Almaviva)
  • « Largo al factotum » - I, sc.1 (Figaro)
  • « Una voce poco fa » - I, sc.2 (Rosina)
  • « La calunnia è une venticello » - I, sc.2 (Basilio)
  • « A un dottor della mia sorte » - I, 2 (Bartolo)

Seviljski brijač ili uzaludan oprez (talijanski: Il barbiere di Siviglia, ossia L'inutile precauzione) je opera buffa u dva čina, koju je skladao talijanski skladatelj Gioacchino Rossini po libretu Cesara Sterbinija. Sterbini je inspiraciju za libreto pronašao u komediji Pierrea Beumarchaisa iz trilogije o Figaru – Seviljski brijač ili uzaludan oprez iz 1775. godine.

Rossinijev Seviljski brijač smatra se jednom od najboljih komičnih opera ikada napisanih. Premijera (pod nazivom Almaviva ili uzaludan oprez) upriličena je 20. veljače 1816. u Teatru Argentina, u Rimu.

Sadržaj opere[uredi - уреди]

Radnja opere se vrši u Sevilji.

Rozina, mlada devojka, zaljubljena je u grofa Almavivu, mladog i lepog, koji peva pod njenim prozorom želeći da joj se približi. Ali, Rozinu čuva stari doktor Bartolo, koji želi da se njome oženi, i ne dozvoljava joj da izlazi iz kuće. Figaro, lični berberin Bartolov, pomaže mladima da se upoznaju, predstavljajući Almavivu kao učitelja pevanja. I dok Figaro brije Bartola, Rozina i Almamiva se dogovaraju o svojoj budućnosti.

Da bi ostvarili svoju ljubav, pomaže im Figaro koji dovodi beležnika i svedoke. Venčanje se obavlja, a stari Bartolo mora da se pomiri sa pobedom mladosti i ljubavi.

Vanjske veze[uredi - уреди]