Severni tok

Izvor: Wikipedia
Lokacija „Sjevernog toka“

Gasovod „Severni tok“ (rus. Северный поток) je gasovod između Ruskog grada Viborga i Nemačkog grada Grajfsvalda kojim se ruski gas transportuje u zapadnu Evropu[1]. Dugačak je 1.224 kilometara[1]. Predviđeno je da gasovod ima dve linije; prva je puštena u rad 8. novembra 2011. godine, a za drugu je predviđeno puštanje u rad 2012. godine[1]. Svaka linije će imati kapacitet od 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje[1]. Ovaj gasovod je najduži gasovod na svetu koji ide ispod mora-{The Moscow Thimes: Nord Stream Passes Ships and Bombs}-. Gasovod predstavlja novu maršrutu za izvoz ruskog prirodnog gasa u Evropu[1]. Ovaj gasovod omogućava direktno dopremanje ruskog gasa preko Baltičkog Mora u Evropu, čime je izbegnut transport preko Ukrajine sa kojom je Rusija imala spor o ceni gasa[1].

Pre nastanka ovog gasovoda ruski gas je stizao u Evropu samo magistralnim gasovodom koji je bio postavljen preko kopna. Taj gasovod je prolazio preko teritorije Ukrajine i Belorusije[1]. Ovaj gasovod je sagrađen da bi se smanjila zavisnost od nekih tranzitnih zemalja u kojima se pojavio problem cena prenosa gasa, što je u nekim slučajevima dovelo do potpunog prekida isporuke gasa u Evropu[1].

Projekat izgradnje gasovoda košta 7,4 milijarde evra[1]. Gasovod je u vlasništvu firme -{Nord Stream AG}- nastao kao zajednički poduhvat ruske državne firme „Gasprom“, nemačkih kompanija „Vinterštal“ (podružnica BASFa) i „E.ON“, holandske kompanije „Gasuin“ i francuske GDF Suec[1].

Angela Merkel je na otvaranju prve linije gasovod nazvala „jednim od najvećih infrastrukturnih projekata našeg vremena“[1].

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]