Serpentinit

Izvor: Wikipedia

Serpentiniti su metamorfne stene koje nastaju procesom autometamorfoze peridotita. Autometamorfoza je proces metamorfoze stene ostatkom sopstvenog rastopa, čija je temperatura oko 400°C.

Serpentiniti su stene koje se najčešće javljaju u velikim masama. Masivne su teksture, mada mogu biti i škriljave, kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima. Ove stene su obično jako ispucale i ispresecane žicama hrizotila, azbesta i drugih sekundarnih materijala.

Izgrađeni su od serpentina, koji pokazuje mrežastu građu, ako je nastao od olivina, ili je rešetkast, kada je nastao od piroksena. Od sporednih sastojaka sadrže hromit, magnetit i talk.

Zeleni su, tamnozeleni, ili šareni.

Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. U njima se javljaju ležišta hrizotila, azbesta i magnezita.

Kao građevinski kamen ove stene su nepodesne, jer su jako ispucale. Samo jedre partije serpentinita, lepih boja, upotrebljavaju se kao dekorativni kamen.

Rad u serpentinitima je veoma težak. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti, usled procesa serpentinizacije, povećavaju svoju zapreminu, usled čega se drobe i lome, pri čemu otežavaju eksploataciju u samom rudniku i predstavljaju veliku opasnost za rudare.

U našoj zemlji ove stene su veoma rasprostranjene. Uglavnom su jurske, ređe paleozojske starosti (u istočnoj Srbiji). Najveće mase serpentinita nalaze se na Maljenu i Zlatiboru.

Literatura[uredi - уреди]

  1. Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka

Vidi još[uredi - уреди]