Sekundarna struktura nukleinskih kiselina

Izvor: Wikipedia

Sekundarna struktura nukleinskih kiselina se odnosi na interakcije formiranja baznih parova unutar jednog molekula ili seta molekula. Ona se može predstaviti kao lista baza koje su sparene u molekulu nukleinske kiseline[1] Sekundarne strukture bioloških DNK i RNK molekula se često razlikuju. Biološka DNK se uglavnom javlja u oblik u potpuno uparenih dvostrukih heliksa, dok je biološka RNK obično jednostruki molekul i često formira kompleksne interakcije uparivanja baza usled svoje povećane sposobnosti da formira vodonične veze koja dolazi od dodatne hidroksilne grupe na riboznom šećeru.

U nebiološkom kontekstu, sekundarna struktura je od vitalnog značaja u razmatranju racionalnog dizajna struktura nukleinskih kiselina za DNK nanotehnologiju i DNK računarstvo. Obrasci uparivanja baza ultimatno određuju sveukupnu strukturu molekula.[2][3][4]

Reference[uredi - уреди]

  1. Dirks, Robert M.; Lin, Milo; Winfree, Erik & Pierce, Niles A. (2004). "Paradigms for computational nucleic acid design". Nucleic Acids Research 32 (4): 1392–1403. doi:10.1093/nar/gkh291. PMC 390280. PMID 14990744. 
  2. Seeman Nadrian C. (June 2004). "Nanotechnology and the double helix". Scientific American 290 (6): 64–75. doi:10.1038/scientificamerican0604-64. PMID 15195395. 
  3. Service Robert F. (3. 6. 2011.). "DNA nanotechnology grows up". Science 332 (6034): 1140–1143. doi:10.1126/science.332.6034.1140 
  4. Seeman (9. 6. 2010.). "Structural DNA nanotechnology: growing along with Nano Letters". Nano Letters 10 (6): 1971–1978. Bibcode:2010NanoL..10.1971S. doi:10.1021/nl101262u. PMC 2901229. PMID 20486672.  More than one of |author= and |last= specified (help);

Spoljašnje veze[uredi - уреди]