Сефкерин
Сефкерин | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Опово |
Становништво | |
Становништво (2011) | 2522 |
Густина становништва | 74 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°00′10″N 20°28′35″E / 45.002833°N 20.476333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 77 m |
Површина | 35,5 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 26203 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | PA |
Координате: 45° 00′ 10" СГШ, 20° 28′ 35" ИГД
Сефкерин је насеље у Србији у општини Опово у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2522 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Сефкерин - Први пут се помиње у Крушевском поменику. За време турске управе потпадао је под Панчевачку нахију, односно Панчевачки санџак. Од 1742. године био је или директно под Панчевом, или у саставу панчевачког процеса све до 1767/68. године кад је коначно завојачен и придодат дванаестом немачко-банатском пуку у које је остао све до 1773, а и касније. У XVIII веку Сефкерин је био у саставу панчевачког протопијата Темишварске епархије.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Сефкерин живи 2104 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,8 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 829 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.279 | 86,75% | ||
Румуни | 170 | 6,47% | ||
Македонци | 36 | 1,37% | ||
Југословени | 36 | 1,37% | ||
Роми | 24 | 0,91% | ||
Мађари | 15 | 0,57% | ||
Словаци | 6 | 0,22% | ||
Хрвати | 5 | 0,19% | ||
Руси | 3 | 0,11% | ||
Муслимани | 2 | 0,07% | ||
Украјинци | 1 | 0,03% | ||
Русини | 1 | 0,03% | ||
Бугари | 1 | 0,03% | ||
непознато | 10 | 0,38% |
м | ж | |||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 27 | 38 | ||
75-79 | 34 | 66 | ||
70-74 | 53 | 73 | ||
65-69 | 68 | 105 | ||
60-64 | 68 | 57 | ||
55-59 | 61 | 79 | ||
50-54 | 102 | 82 | ||
45-49 | 120 | 90 | ||
40-44 | 114 | 107 | ||
35-39 | 81 | 87 | ||
30-34 | 75 | 77 | ||
25-29 | 99 | 72 | ||
20-24 | 90 | 89 | ||
15-19 | 106 | 87 | ||
10-14 | 81 | 80 | ||
5-9 | 77 | 66 | ||
0-4 | 52 | 63 | ||
просек | 38.8 | 41.7 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1099 | 302 | 700 | 66 | 26 | 5 |
Женски | 1109 | 161 | 700 | 217 | 22 | 9 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 737 | 375 | 1 | - | 166 | 2 | 55 | 28 | 7 | 20 |
Женски | 396 | 235 | - | - | 50 | 1 | 2 | 41 | 6 | 8 |
Оба | 1133 | 610 | 1 | - | 216 | 3 | 57 | 69 | 13 | 28 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 11 | 11 | 5 | 3 | 20 | - | - | 33 | |
Женски | - | 1 | 5 | 10 | 27 | 5 | - | - | 5 | |
Оба | - | 12 | 16 | 15 | 30 | 25 | - | - | 38 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9