Saobraćaj u Italiji

Izvor: Wikipedia

Republika Italija spada u velike zemlje Evrope i predstavlja središnju zemlju Sredozemlja, što da je izvanredne uslove za razvoj prometnog saobraćaja. Italija ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodeni saobraćaj, posebno pomorski. Rim, kao prestonica Italije, i Milano, kao njeno najvažnije privredno središte, predstavljaju ne samo glavne saobraćajne čvorove u državi, već i u ovom delu Evrope.

Železnički saobraćaj[uredi - уреди]

Predviđene brze železnice u Italiji
Brzi voz na jednoj od italijanskih stanica
Karta Italije sa sistemima gradske železnice

U Italiji postoji više železničkih preduzeća, od kojih je najveća i najpoznatija železnička kompanija Trenitalija. Italijanska železnica je veoma razvijena i može se reći da svako značajnije mesto u zemlji ima železničku stanicu i vezu železnicom. Veliki gradovi se polako međusobno povezuju brzom železnicom, koja se intenzivno izgrađuje.

Ukupna dužina železničke mreže standardnog koloseka u Italiji je 19.394 -{km}- (1998. godine), od čega na železnicu standardnog koloseka otpada 18.071 -{km}-. Elektrifikovano je 11.322 -{km}- železnice. Postoje je i pruge uskog koloseka sa ukupnom dužinom od 1.323 -{km}-. Ova železnica se danas koristi više u turističke svrhe.

Najvažnije železničko čvorište u zemlji je Milano, gde se ukršatju pruge sa Apeninskog poluostrva i iz Evrope. Ostala važna železnička čvorišta sa velikim železničkim stanicama su: Rim, Bolonja, Bari, Firenca, Đenova, Napulj, Palermo, Torino, Venecija.


Najvažnije železničke pruge u Italiji su one koje primaju vozove velikih brzina:


U Italiji postoji i veoma razvijena mreža gradske železnice. Veliki broj gradova poseduje tramvajski sistem, a više većih gradova poseduje metro sistem:


Železnička veza sa susednim zemljama:


Drumski saobraćaj[uredi - уреди]

Savrene autoputna petlja u blizini Đenove
Autoput A26 - Autoput tunela
Autoputni prsten oko Rima - tipičan Tangencijale

Ukupna dužina drumskih puteva u Italiji je 654.676 -{km}-, svi sa čvrstom podlogom (1998. godina). Dužina autoputeva trenutno iznosi oko 7000 -{km}-, a očekuje se i izgradnja novih deonica. Treba naglasiti da Italija, uprkos vrlo izraženom planinskom krajoliku u većem delu zemlju, poseduje veoma savremenu putnu mrežu na svim nivoima, od državnih autoputeva do seoskih puteva.

Današnji državni autoputevi povezuju sve važnije gradove u državi, posebno sa Rimom i Milanom, kao i prestonicama i velikim gradovima susednih zemalja. Mnogi autoputevi prate linije glavnih železnica. Oni se uglavnom pružaju trasama Evropskih koridora, a nose dvoznačne nazive "A+broj". POred klasičnih autoputeva postoji i kružni autoputevi oko velikih gradova ili "prsteni" (tzv. Tangencijale), kao i autoputne veze između bliskih glavnih autoputeva (tzv. Bretele) i između gradova bez prolaznih autoputeva i njima najbližih glavnih autoputeva (tzv. Rakordi).

Luka u Trstu


Najvažniji državni autoputevi su:


Vodeni saobraćaj[uredi - уреди]

Gondole na kanalu u Veneciji

Italija je primorska i sredozemna zemlja i ima mnogo velikih pomorskih luka. Takođe, pod zastavom Italije plovi 427 trgovačkih brodova sa više od 1000 registarsih tona. Najveća italijanska luka je Đenova, poznata i na novou celog sveta. Velike luke su: La Specija, Livorno, Napulj, Kaljari, Mesina, Palermo, Katanija, Brindizi, Bari, Ankona, Venecija, Trst.

Sa druge strane, kopneni saobraćaj, mada dužine 2400 -{km}-, je slabo razvijen i nije međunarodnog značaja. Razog ovome je što većina reka mala i kratka, sa plitkim koritom i veoma promenljivog vodostaja (leti neke reke i presuše). Saobraćaj po jezerima takođe je manjem značaja i više kao sastavni deo turizma.

Poseban slučaj predstavlja Venecija, jedini svetski poznat grad gde je preovlađujuća vrsta gradskog prevoza plovilima kroz mnogobrojne kanale.


Gasovodi i naftovodi[uredi - уреди]

Naftovod: Dužina tokova je 1.703 -{km}-.

Gasovod: Dužina tokova je 19.400 -{km}-.


Vazdušni transport[uredi - уреди]

"Malpensa" aerodrom u Milanu
"Linate" aerodrom u Milanu

U Italiji postoji nekoliko aviokompanija, od kojih je najpoznatija Alitalija, jedna od najvažnijih u celoj Evropi.

U državi postoji 230 zvanično upisanih aerodroma, od toga je sa tvrdom podlogom 133. U državi čak 51 aerodrom ima IATA kod (IATA Airport Code) i, samim tim, međunarodni značaj. Dva aerodroma su međunarodnog značaja (tzv. "habovi")i to su:

Pored njih važni aerodromi u državi su i:

U Italiji je zvanično upisan i 5 heliodroma.