Salmides
Salmides ili Halmides (starogrčki: Ἁλμυδισσὸς ἤτοι Σαλμυδησσός,[1] latinski: Halmydessos)[2] bio je drevni grčki grad koji se nalazio u Trakiji, na obali Crnog mora, oko 95 km severozapadno od ulaza u Bosfor, verovatno nedaleko od današnjeg turskog grada Midije.[3] Istočni obronci Balkanske planine na tom se mestu spuštaju skoro do obale i razdvajaju je od doline reke Marice. Stoga su stanovnici Salmidesa bili odsečeni od civilizovanijih žitelja Trakije i postali su poznati po svom divljem i neljudskom ponašanju.[3]
Eshil u Okovanom Prometeju kaže da je Salmides "na žalu morskom, što mornaru mrzak je domaćin, lađam' očuh",[4] dok Ksenofont u Anabazi kazuje da su u njegovo doba stanovnici Salmidesa od pljačkanja nasukanih brodova napravili pravi posao, i to tako što su obalu razdelili na manje rejone, pa je svako imao isključivo pravo da pljačka sve brodove koji bi prispeli u njegov rejon. Ovaj je pristup, prema njegovim rečima, uveden kako bi se sprečili sukobi koji su često izbijali između Salmidešana oko plena.[5] Strabon za ovaj deo crnomorske obale kaže da je "pust, stenovit, bez luka i sasvim izložen severnim vetrovima",[6] dok Ksenofont primećuje da salmideška obala "vrvi od sprudova".[5] Čini se da stariji pisci o Salmidesu govore samo kao o oblasti, ali ga kasniji autori opisuju kao grad.[3]
Ne zna se mnogo o istoriji ovog lokaliteta. Prema Herodotu, "tračka plemena iz Salmidesa" predala su se Dariju Velikom bez borbe kad je on prolazio njihovom zemljom na svom pohodu prema Dunavu.[7] Kad su ostaci Kirove grčke vojske stupili u službu odriskog kralja Seuta II, jedan od njihovih zadataka bio je da pokore Salmidešane, što su, kako se čini, bez teškoća i učinili.[5]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Klaudije Ptolemej, Geografija, III, 11.
- ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, IV, 11, 18.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Smith 1854, s.v. Salmydessus
- ↑ Eshil, Okovani Prometej, 726–727 (prev. Koloman Rac). Zanimljivo je da Eshil u ovom odlonku smešta Salmides u Malu Aziju, blizu Termodonta.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Ksenofont, Anabaza, VII, 5, 12.
- ↑ Strabon, Geografija, VII, 6, 1.
- ↑ Herodot, Istorija, IV, 93.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Smith, William (1854), „Salmydessus”, Dictionary of Greek and Roman Geography, London