Saborni hram Svetog Đorđa u Prizrenu
,_Prizren.JPG)
Gradnja Saborne crkve svetog Đorđa započeta je 1855/1856. godine. Crkva je završena već 1887. godine, dok je zvonara podignuta 1907. Dugi niz godina se čekalo na dobijanje dozvole za gradnju crkve od strane turskih vlasti. I kada je dobijena, crkva je građena uz česte smetnje.
U ovaj hram je nakon Prvog svetskog rata (1922. godine) prenet ikonostas Ćiprovačke-Svetonikolajevske crkve apostola Petra i Pavla iz Sentandreje. Ovo značajno delo srpske barokne umetnosti rađeno je oko 1720. godine.
Značajna zbirka srpskih rukopisnih i štampanih knjiga, među kojima i Pergamentno jevanđelje iz XIII veka, pronađena je u Sabornoj crkvi 1985. godine. Crkva je imala zvono koje je gradu poklonio kralj Petar I Karađorđević prilikom oslobađanja od Turaka, 17. oktobra 1912. godine.[1]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ „Prizren Srpska prestonica”. Arhivirano iz originala na datum 2012-02-17. Pristupljeno 2012-08-14.
| Podignuti u 18. veku |  | |
|---|---|---|
| Podignuti u 19. veku | Karlovac (1785—1803, 2001—2007) • Požarevac (1819—1823) • Šibenik (1810—1827) • Šabac (1826—1831) • Zaječar (1834) • Kraljevo (1824—1839) • Beograd (1837—1845) • Novi Sad (1851) • Vranje (1858—1860) • Zagreb (1866) • Niš (1856—1872) • Mostar (1863—1873) • Sarajevo (1859—1874) • Nikšić (1875—1880) • Kragujevac (1869—1884) • Prizren (1856—1887) • Bosanski Petrovac (1890) | |
| Podignuti u 20. veku | ||
| Podignuti u 21. veku | ||