Saborna crkva u Sentandreji

Saborna crkva uspenija presvete Bogorodice u Sentandreji (poznata i kao Uspenjska, Bogorodičina crkva ili Beogradska katedrala) je glavni i najveći pravoslavni hram u Sentandreji, smešten uz sedište, eparhijski dvor Budimske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Saborna crkva u Sentandreji je središnja crkva eparhije.

Istorijat[uredi | uredi kod]

Srpske pravoslavne bogomolje u Sentandreji javljaju se sa dolaskom Srba na ove prostore, seobom 1690. godine. Tada je podignuta prva pravoslavna crkva na ovom mestu, koja je već posle par decenija bila trošna.

Kada je za budimskog episkopa hirotonisan je u Sentandreji Dionisije Novaković, ranije slušalac Duhovne akademije u Kijevu, koju je završio sa najboljim uspehom, a potom profesor Latino-slavjanske škole u Novom Sadu, ova okolnost dala je novi podstrek razvoju srpske zajednice u gradu. Novi episkop bio je najbolji poznavalac kijevske barokne crkvene umetnosti kod Srba, pa je u Sentandreji pokazao koliko mu je stalo do daljeg uspona varoši, posebno gradnje novih crkava, mada "kijevske" stilske uzore nije prenosio. U toku njegovog vladičanstva, od 1749. do 1767., sazidane su još četiri sentandrejske crkve. Pored Saborne crkve tada su sazidane i Blagoveštenska (1752.), Ćiprovačka (1753.), Požarevačka (1759.), kao i nekoliko crkava u drugim mestima Budimske eparhije. Danas se samo izdaleka može naslutiti kako je to bio obiman posao i koliko je vladika Dionisije Novaković zaslužan za baroknu izgradnju ovog grada.

Saborna crkva u Sentandreji građena je u razdoblju 1756—1763. u baroknom stilu. Zapadni deo crkve završen je 1770. godine, a 1777. godine, za vreme stolovanja episkopa Sofronija Kirilovića, dozidan je zvonik. 1781. godine urađen je i ikonostas u stilu rokokoa, delo ruku Vasilija Ostojića.

Vrednost ikonostasa crkve (1777-81.) je nemerljiva. Štedrim zalaganjem ekonomski moćnih Sentandrejaca i umetničkim darom novosađana Vasilija Ostojića stvorena je u ovom tada najvećem srpskom središtu u Ugarskoj umetnička celina kakvih je malo u srpskoj kulturi 18. veka. Posebnu vrednost predstavlю i izvanredna „piltaorska" konstrukcija samog ikonostasa, izvedena u kolosalnim razmerama. Nigde u srpskoj umetnosti 18. veka ne susrećemo onakve džinovske barokne stubove kao u sentandrejskoj Uspenjskoj crkvi. Jedinstven js i ogromni drvorezbarski baldahin nad Časnom trpezom, u čijem svodu je smešten ciklus Hristovih muka.

p r u Saborni hramovi Srpske pravoslavne crkve
Podignuti u 18. veku	Temišvar (1745—1748) • Sremski Karlovci (1758—1762) • Sentandreja (1756—1763) • Pakrac (1743—1768) • Vršac (1728—1785) • Dalj (1799)
Podignuti u 19. veku	Karlovac (1785—1803, 2001—2007) • Požarevac (1819—1823) • Šibenik (1810—1827) • Šabac (1826—1831) • Zaječar (1834) • Kraljevo (1824—1839) • Beograd (1837—1845) • Novi Sad (1851) • Vranje (1858—1860) • Zagreb (1866) • Niš (1856—1872) • Mostar (1863—1873) • Sarajevo (1859—1874) • Nikšić (1875—1880) • Kragujevac (1869—1884) • Prizren (1856—1887) • Bosanski Petrovac (1890)
Podignuti u 20. veku	Kruševac (1885—1904) • Banja Luka (1925—1929, 1993—2004) • Nova Gračanica (1977—1984) • Podgorica (1993-1999) • Toronto (1986—2000)
Podignuti u 21. veku	Valjevo (1992—) • Zvornik (2011—)