Рудник (Горњи Милановац)

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Rudnik (Gornji Milanovac))
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
За остале употребе, погледајте Рудник (разврставање).
Рудник

Трг на Руднику
Трг на Руднику

Грб
Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011) 1706
Положај
Координате 44°08′00″N 20°31′00″E / 44.133333°N 20.516666°E / 44.133333; 20.516666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 595 m
Рудник na mapi Srbije
Рудник
Рудник
Рудник (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 32313
Позивни број 032
Регистарска ознака GM


Координате: 44° 07′ 60" СГШ, 20° 30′ 60" ИГД

Рудник је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 1706 становника (према попису из 1991. било је 1811 становника). Налази се на истоименој планини.

Историја[uredi | uredi kod]

Динар краља Драгутина, познат као први српски динар са ћириличним натписом

Рудник је био средиште живе рударске делатности много пре доласка Словена: локалитет Прљуша је најстарији познат праисторијски рудник. У то доба је превасходно био рудник горског кристала и малахита; оксидне и сулфидне руде бакра.[1]

Према траговима материјалне културе и писаних извора може се закључити да је на Руднику било значајно римско насеље са ковницом новца. У месту Старо Рудничиште, западно од Цвијићевог врха, откривена је римска бакарна плоча са латинским натписом који у преводу гласи: „Император, Цезар, Луције Септимије Север, Истрајни, Узвишени, обнови обновљени храм Мајке Земље, старањем Касија Лигуринца, царског намесника. На молбу колониста Публиа Фундани Етихета и Публиа Елија Муциана.“[2] Император Септимије Север владао је Римским царством од 193. до 211. године. Из текста на плочи видимо да се на Руднику налазило седиште царског намесника. Обнова храма Мајке Земље потврђује да је на Руднику било насеље и пре владавине цара Септимија Севера. У римско доба, на Руднику се копало олово, сребро[1] и гвожђе.

И у време немањићке Србије овде је била ковница новца. Динар краља Драгутина, кован на Руднику, први је српски динар са ћириличним натписом. У 14. веку на Руднику су своје колоније имали Дубровчани и Саси, а посебан значај Рудник добија после пада Новог Брда под турску власт, 1441. године. На Руднику се налазио летњи двор Ђурђа Бранковића.

У средњем веку је Рудник био седиште читаве ове области, а то је био и у турско време. Након првог српског устанка, устаници на Руднику убијају Сали-агу, а насеље пале, тако да се после тога седиште округа сели у Брусницу, а онда из Бруснице у новосаграђено насеље Горњи Милановац.[3][4]

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Рудник (на приближној површини дотадашњег Качерског среза) коју су чинила насељена места: Брезовица, Церова, Давидовица, Драгољ, Крива Река, Мајдан, Мутањ, Рељинци, Рудник, Шилопај, Трудељ, Угриновци, Варнице и Заграђе. После укидања општине, њено подручје је у целини ушло у састав општине Горњи Милановац.

Знаменитости[uredi | uredi kod]

У центру варошице, поред основне школе, је споменик под којим је сахрањен чувени војвода из првог српског устанка, Арсеније Лома.

Прве податке о археолошким налазима на Руднику дао је још Јанко Шафарик 1865. године. На Руднику су почетком 21. века после вишедеценијске паузе настављена археолошка истраживања, која су само потврдила раније претпоставке о значају насеља у средњем веку.[5] Пронађени су остаци једне палате и две велике цркве, а обимна истраживања тек се очекују.[6]

У близини дечјег одмаралишта налазе се остаци мале цркве, највероватније из 14. или 15. века.[7][8]

У околини се налазе бројни остаци старих рударских окана, а у пределу планине који се зове Теферич (источно од насеља), налазе се остаци старе џамије, познате под називом Миса.

На тргу у центру се налази бронзани споменик рударима.

Географија[uredi | uredi kod]

Данас се место Рудник налази у општини Горњи Милановац и смештено је између 500 и 700 m надморске висине. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља. На планини се налази и мноштво планинарских стаза.[9]

Рудник се налази на око 100km јужно од Београда, петнаестак километара северно од Горњег Милановца.

Слике[uredi | uredi kod]

Јавне делатности[uredi | uredi kod]

У варошици се налази основна школа Арсеније Лома у којој ђаци уче од првог до осмог разреда, а школа има и истурена одељења у околним селима. Уз школу, која је савремено опремљена и има фискултурну салу, у насељу се налазе и станица полиције и здравствена амбуланта.

Туристички смештај[uredi | uredi kod]

Најпознатије место за смештај је хотел „Неда“ који се налази у самом центру варошице. На планини се налази и чувени ресторан „Шумска кућа“, као и дечје одмаралиште, а смештај је могућ и у бројним приватним апартманима.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Рудник живи 1395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,9 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 598 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1314 [10]
1953. 1535
1961. 1869
1971. 1854
1981. 1983
1991. 1811 1807
2002. 1754 1706
2011. 1490
Етнички састав према попису из 2002.[11]
Срби
  
1.676 98,24%
Македонци
  
5 0,29%
Словенци
  
4 0,23%
Црногорци
  
3 0,17%
Хрвати
  
3 0,17%
Југословени
  
3 0,17%
Роми
  
1 0,05%
непознато
  
7 0,41%


Види још[uredi | uredi kod]

Референце[uredi | uredi kod]

  1. 1,0 1,1 Проблем убикације средњовековног Рудника
  2. Момчило Радојевић, Рудник у прошлости, Београд 1971.г.
  3. Јован Мишковић: Опис Рудничког округа. ISBN 978-86-86351-01-2.
  4. Борисав Челиковић, приређивач: Руднички округ, Рудничка Морава. ISBN 978-86-519-0961-3.
  5. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:392672-Rudnik-Iskopan-tajni-grad Новости: Рудник: Ископан тајни град
  6. http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/338010/Arheoloske-dragocenosti-na-Rudniku-Otkriveni-ostaci-palata-s-lukovima-i-dve-velike-crkve Блиц: Археолошке драгоцености на Руднику
  7. Борислав Челиковић: Светилишта рудничког краја, изд. Каленић, Крагујевац 1998. COBISS.SR-ID 65368332
  8. Радомир Станић, Рушевине средњевековне цркве на Руднику, Зборник радова Народног музеја Чачак, 1971
  9. Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 86-84093-06-2
  10. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  11. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  12. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

Спољашње везе[uredi | uredi kod]