Рогљево

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Rogljevo)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Рогљево

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 183
Положај
Координате 44°07′14″N 22°34′01″E / 44.120666°N 22.567°E / 44.120666; 22.567
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 77 m
Рогљево na mapi Srbije
Рогљево
Рогљево
Рогљево (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 19318
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 07′ 14" СГШ, 22° 34′ 01" ИГД
Рогљево је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 183 становника (према попису из 1991. било је 258 становника).

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Рогљево живи 169 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,3 година (53,3 код мушкараца и 57,1 код жена). У насељу има 69 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 633 [1]
1953. 614
1961. 574
1971. 454
1981. 351
1991. 258 248
2002. 193 183
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
182 99,45%
Хрвати
  
1 0,54%
непознато
  
0 0,0%


Подаци из Историјског архива[uredi | uredi kod]

Рогљево је виноградарско ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 14 км јужно од Неготина. Смештено је на просечно 120 метара надморске висине, на левој долинској страни Тимока. Северна географска ширина насеља је од 44о 07’ 24” источна географска дужина 22о 34’ 02”, а површина атара 881 хектар. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем преко Вељкова. По предању Рогљево је једно од најстаријих насеља у Крајини. Остаци старина у атару насеља се налазе на местима Латинско Гробље, Селиште и Старо Гробље. Први пут се помиње у турским пописима као једно од насеља у хасу формираном између 1491. и 1521. године. Године 1530 је имало 56 кућа, 1586 – 14 кућа, 1723 – 61 кућа, 1736 – 12 кућа, 1846 – 60 кућа, а 1866. године 89 кућа. Данашње насеље повезује две одвојене физиономске целине: Рогљево, главни део насеља са два „краја“ (Горњи и Доњи) и Рогљевске пивнице (сезонско насеље где се прерађује грожђе и држи вино и ракија). У Рогљеву су, између два светска рата, живеле следеће фамилије: Мутулови или Мишићи (слава св. Никола), Паликућани, Лазићи, Петровићи или Жикићи (слава Ђурђевдан), Шиљкови, Недељковићи или Младеновићи (слава св. Јован), Милошевићи или Стојановићи (слава св. Петка), Миловановићи, Илићи и Станојевићи (слава св. Никола), Ђуричићи (слава св. Јован), Рајићи, Даниловићи и Мишићи (слава св. Тома), Мицинчићи и Гавриловићи (слава Ђурђевдан), Дусанчићи, Лукићи, Првуловићи, Алексићи и Боцићи (слава св. Никола), Цокинчићи или Цокићи (слава св. Никола), Попићи (Петровићи) и Мијајловићи (слава св. Петка), Николићи, Станковићи, Никољкићи и Благојевићи (слава Обретење), Станојевићи или Ђорђевићи (слава Петровдан), Јоновићи (слава св. Алимпија), Милосављевићи (слава Ђурђевдан), Радосављевићи (слава св. Никола) и Здравковићи (слава св. Василија). Заветина насеља је Света Тројица. Православни храм посвећен Светој Тројици у насељу је саграђен 1870. године, а освећен 1881. године. Црква слави Св. Илију. Становништво Рогљева је српско староседелачко и досељено. Године 1921. насеље је имало 137 кућа и 625 становника, 1948. године 151 кућу и 633 становника, а 2002. године 122 куће и 191 становника. Године 2007. у иностранству из овог насеља ради 11 становника (у САД - 4, Аустрији - 3, Швајцарској - 2 и Немачкој - 2 становника). Основна школа (која почела са радом 1846. године, а обновљена 1904. године) је до 1964. године радила као четвороразредна, па потом осморазредна, све до 1969. године када је премештена у суседно насеље Рајац. Земљорадничка задруга у Рогљеву је основана 1898. године (обновљана 1920. и 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга), а Сељачка радна задруга „Станоје Станојловић“ у истом насељу је радила од 1949. до 1953. године (престала са радом одлуком скупштине задругара). Задружни дом у Рогљеву је изграђен 1936. године, електрификација насеља је урађена 1952. године, асфалтни пут направљен 1976. године, телефонске везе са светом 1979, а сеоски водовод 1986. године.


Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]