Revolucija ruža

Izvor: Wikipedia

Revolucija ruža (ponekad prevođena i kao Ružičasta revolucija) (gruzijski: ვარდების რევოლუცია - vardebis revolucia) je naziv za događaje u Gruziji 2003. godini koji su doveli do smjene tadašnjeg predsjednika Eduarda Ševarnadzea.


Režim Edvarda Ševarnadzea[uredi - уреди]

Edvard Ševarnadze je bio ministar spoljnih poslova SSSR od 1985. do 1990. godine, kada je podneo ostavku na to mesto.

Iako on uz rusku pomoć staje na čelo Gruzije, njegova politika je jasno prozapadna. O tome svedoče i optužbe iz Rusije da se gruzijska teritorija koristi kao baza čečenskih terorista za dejstva protiv Rusije.

Njegov režim su često potresale korupcionaške afere, a nivo kriminala u zemlji je jasno stajao na putu ekonomskom razvitku zemlje koja je zavisila od stranih investicija.

Gruzija, kao kavkaska zemlja, ima veliki strateški značaj kao zemlja kroz koju bi mogao proći alternativni naftofod kojim bi se zaobišla Rusija u transportu kaspijske nafte ka Evropi odnosno Zapadu(SAD i EU).

Osnivanje Liberti(Sloboda) instituta[uredi - уреди]

Liberti(Sloboda) institut u Gruziji osnovan je 1996. godine, a glavni inicijator njegovog osnivanja bilo je gašenje od države finansijski nezavisne televizije Rustavi 2.

Pored mnogobrojnih aktivnosti na polju ljudskih prava, borbe protiv korupcije i slobode govora, institut je pružao podršku i podstrekivao nastanak studentskih parlamenata iz kojih će kasnije nastati KMARA!. Oko 800 studentskih aktivista je uz pomoć Liberti(Sloboda) instituta obučeno za aktivnosti u pokretu KMARA!.

Nastanak KMARA![uredi - уреди]

Opširnije:KMARA!

Na univerzitetu u Tbilisiju je 2000. godine formirana studentska organizacija čiji je cilj bila borba protiv korupcije na državnim univerzitetima.

Ova studenstka grupa početkom 2003. godine uz pomoć i instrukcije ogranka američkog Liberti(Sloboda) instituta u Gruziji postaje pokret KMARA!(DOSTA!).

Preko Liberti(Sloboda) instituta i Soroševog Fonda za otvoreno društvo pripadnici KMARA! se povezuju sa aktivistima OTPOR!a koji ih obučavaju i daju im uputsva u vezi sa svojim iskustvima u aktivnostima borbe protiv Slobodana Miloševića. Pored članova KMARA!, kontakte sa učesnicima 5.oktobarske revolucije ostvaruje i lider, tada već, udružene opozicije Mihael Sakašvili.

Ujedinjenje opozicije[uredi - уреди]

Nekadašnji članovi Ševarnadzeove Građanske Unije Gruzije:

bili su vođe opozicije koje su na parlamentarnim izborima u novembru 2003. godine stajale nasuprot Ševarnadzeu i Abašidzeu, mada nisu stajale u zajedničkoj koaliciji.

Izbori[uredi - уреди]

Na izborima je pobedu, prema državnoj izbornoj komisiji, ostvario Ševarnadzeov blok. Sakašvili je na osnovu svojih rezultata sebe i svoju stranku proglasio pobednicima i pozvao narod da mirnim protestima odbrani pobedu, u tom pozivu i u potvrdi njegove izborne pobede(odnosno osvajanja najviše mesta u skupštini) pridrućili su mu se i lideri druge opozicione grupacije Burjanadze-Demokrate(Zurab Žvanija i Nina Burjanadze).

Njegovu izbornu pobedu i izbornu krađu potvrdili su i od države nezavisni posmatrači.

Protesti[uredi - уреди]

Mirni narodni protesti koji su usledili trajali su dve nedelje, a u njima su pored lidera opozicije(Sakašvili, Burjanadze i Žvanija) aktivno učestvovali i aktivisti pokreta KMARA! i ogranak američke NVO Liberti(Sloboda) institut u Gruziji. Pored glavnog grada Tbilisija, protesti su zahvatili i veće gradove u zemlji. Simbol protesta bile su ruže kojima su Sakašvili i njegove pristalice prikazivale svoju odlučnost da se nenasilnim sredstvima bore za demokratiju.

22.11.2003. godine u doba kada je održavana konstitutivna sednica novog saziva skupštine Sakašvilijeve pristalice su probile milicijski kordon i upale u skupštinu. U sred konstitutivne sednice u halu su upale pristalice opozicije sa ružama u rukama i prekinule zasedanje, a Ševarnadze je uz pomoć telohranitelja uspeo da pobegne iz sale, a kasnije i iz zgrade skupštine. Oružane snage Gruzije odbile su da intervenišu prtiv demonstranata i spreče njihov prodor u skupštinu i razbiju demonstracije.

Sutradan su se uz posredovanje ruskog ministra spoljnih poslova Igora Ivanova sastali sa Ševarnadzeom Sakašvili i Žvanija. Na tom sastanku Ševarnadze je podneo ostavku i predao vlast opoziciji.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]