Reforma kalendara

Izvor: Wikipedia

Reforma kalendara je svaka značajna revizija kalendarskog sistema. Naziv se ponekad koristi za obične predloge novih kalendara ali i prelaske sa jednog kalendarskog sistema na drugi.

Većina kalendara se sastoji od nekoliko pravila i reformom se može promeniti bilo koje od njih:

  • Grupisanje dana godine u mesece, nedelje/tjedne ili slične podele, uz bilo koji broj dana koji ne pripada ovim odeljenjima
  • Pravilo prestupne godine, određuje koje su godine prestupne i kako se prestupna godina razlikuje ostalih, prostih ili običnih, godina
  • Numerisanje godina, tj. izbor epohe i pitanje nulte godine
  • Početak godine (npr. zimski solsticij, 1. januar/siječnja, 1. mart/ožujka, prolećna ravnodnevica, Uskrs...), sedmice (obično nedelja ili ponedeljak, ponekad subota) i dana (ponoć, svitanje, podne, zalazak Sunca).
  • Imenovanje meseci i dana u sedmici, kao i drugih posebnih dana i perioda (npr. prestupni ili interkalarni dan)
  • Usklađenost sa religijskim i ekonomskim ciklusima, kao i pravilnim, repetitivnim astronomskim pojavama
  • Pismeno obeležavanje dana

Istorijske reforme[uredi - уреди]

U prošlosti, većina kalendarskih reformi je izvršena kako bi se kalendar sinhronizovao sa astronomskom godinom (solarnom ili sideralnom) i/ili sinodičkim mesecom (poznatim i kao lunacija) u lunarnim ili lunisolarnim kalendarima. Namera većine reformi je bila da kalendari budu tačniji. Tako je bilo sa reformom julijanskog u gregorijanski kalendar (i sličnom, Milankovićevom reformom, u Revidirani julijanski kalendar).

Reforma lunarnih i lunisolarnih kalendara[uredi - уреди]

Kineski kalendar je tokom 2500 godina reformisan 50 do 100 puta, uglavnom da bi se kalendarski meseci bolje uskladili sa astronomskim lunacijama i preciznije dodavao dodatni mesec kako bi redovni meseci održali odgovarajuće sezonske pozicije, iako se odgovarajući sezonski markeri mogu naći bilo gde unutar svog meseca. Lunisolarna verzija Hindu kalendara je prošla bar kroz četiri slične reforme, sve sa ciljem da bi mesec bolje odgovarao lunaciji i godina bolje odgovarala zvezdanoj godini. I solarna verzija Hindu kalendara je reformisana tako da raspored dana po mesecima bolje odgovara dužini vremena koje Sunce provodi u svakom zvezdanom (sideralnom) zodijačkom znaku. Isto važi i za budistički kalendar. Reforma hebrejskog kalendara u prvom milenujumu ga je promenila iz osmatračkog u računski kalendar. Islamski kalendar je nastao reformom ranijeg lunisolarnog kalendara, koja ga je potpuna odvojila od solarne godine.

Reforme: julijanska, gregorijanska i Milankovićeva[uredi - уреди]

U vreme kada je Julije Cezar došao na vlast u Rimu, rimski kalendar više nije tačno odražavao godinu. Umetanje dodatnog meseca godini nije dosledno i pravilno primenjivano, jer se time uticalo na trajanje funkcionerskih mandata.

Julijanskom reformom su produženi meseci (osim februara/veljače, zbog njegovog religijskog značaja) i predviđeno je da se februaru svake četiri godine dodaje interkalacioni dan, čime se dobija prestupna godina.

Ovo je proizvelo primetno tačniji kalendar, ali je počivao na srednjoj dužini godine od 365,25 dana (365 dana i 6 sati). Ali, godina je zapravo 11 minuta i 14 sekundi kraća od toga. Ovo ne zvuči mnogo, ali se tokom mnogo godina gomilalo, tako da je u 16. veku prolećna ravnodnevica padala oko 10. marta/ožujka (umesto 20-tog, kao u 4. veku).

"Izborna zabava" na kojoj se vidi zastavica sa sloganom protiv gregorijanskog kalendara: "Dajte nam naših Jedanaest dana"

U vreme pape Gregorija XIII (1582.)je promenjeno pravilo prestupnih godina: sekularne (vekovne, deljive sa 100) godine, inače deljive sa četiri, neće biti prestupne, osim ako nisu deljive i sa 400. Ovim se trajanje srednje godine skraćuje na 365,2425 dana (365 dana, 5 sati, 49 minuta i 12 sekundi). Ovo je mnogo bliže pravoj vrednosti godine, tako da je potrebno preko tri milenijuma da se greška nagomila na jedan dan (trajanje solarne godine se skraćuje, što će uticati na preciznost kalendara). Ovaj novi kalendar je sinhronizovan sa starim godišnjim dobima, zbog čega je morao preskočiti deset dana. Reformu su ubrzo prihvatile katoličke zemlje, a protestantske u 18. veku, kada je korekcija morala biti 11 dana, što je izazivalo i proteste.

Pravoslavne zemlje su u službene svrhe prihvatile novi kalendar posle Prvog svetskog rata, na teritoriji kraljevina Srbije i Crne Gore, sada delova Kraljevine SHS, 1919. Što se pravoslavnih crkvi tiče, neke od njih su za računanje nepokretnih praznika prihvatile Milankovićevu reformu julijanskog kalendara -- Revidirani julijanski kalendar (ne i Srpska pravoslavna crkva).

U periodu razlike kalendara su nastali izrazi "stari kalendar" i "novi kalendar" (ili Old Style i New Style na engleskom), kako bi se pojasnilo koji kalendar koristi osoba koja zapisuje datum.

Predlozi[uredi - уреди]

Veći deo sveta danas koristi gregorijanski kalendar. Postoji i međunarodni standard koji opisuje taj kalendar, ISO 8601, u različitim kulturama je modifikovan.

Od vremena poslednje papske reforme bilo je nekoliko predloga da bi zapadni kalendar bio korisniji ili pravilniji. Retko koji je ušao u zvaničnu upotrebu, npr. prilično različiti francuski republikanski i sovjetski revolucionarni, ali su ubrzo izašli iz upotrebe. Novoformirane Ujedinjene nacije su nastavile napore svog prethodnika, Društva naroda, da se ustanovi novi, Svjetski kalendar, ali pitanje je odloženo nakon što su SAD uložile veto, uglavnom zbog zabrinutosti religijskih grupa da će se poremetiti sedmični ciklus. Svetski savet crkava i dalje pokušava da pronađe zajedničko pravilo za datum Uskrsa, što bi moglo biti olakšano novim zajedničkim kalendarom.

Reformatori navode sledeće probleme sa gregorijanskim kalendarom:

  • On nije večan, u smislu da svaka godina počinje drugim sedmičnim danom, a za svaku godinu treba nabaviti novi kalendar
  • Teško je odrediti sedmični dan nekog datuma/nadnevka
  • Meseci su nejednake dužine, nepravilno raspoređeni u godini, pa su, deci barem, potrebna mnemonička pomagala da se zapamti koji dan ima 28, 29, 30 ili 31 dan
  • Četiri kvartala (tromesečja) su nejednaka. Jednaki poslovni kvartali bi bili zgodniji u računovodstvene svrhe
  • Njegova epoha (početna godina) nije religijski neutralna. Isto se odnosi na imena meseci i dana u sedmici u mnogim jezicima
  • Meseci nemaju veze sa Mesečevim menama

Nemoguće je rešiti sva ova pitanja jednim kalendarom.


Većina planova podrazumeva solarnu godinu sa nešto više od 365 dana. Pošto taj broj nije deljiv sa 7 ni 12, razmišlja se o brojevima 360, 364 i 366. Postoje i lunarni predlozi.

Večni kalendari[uredi - уреди]

Mnoge kalendarske reforme nude rešenja da se kalendar učini večnim. Ove reforme bi učinile transparentnijim na koji sedmični dan pada neki datum i jedan (fizički) kalendar bi mogao da služi za svaku godinu, čime bi se uštedeo papir. Ovo se, grubo rečeno, može postići na dva načina: prestupnom sedmicom i prestupnim danom. Oba imaju tačno 52 sedmice u svakoj godini. U prvoj varijanti se dodaje 53. sedmica svakih pet ili šest godina, a u drugoj jedan ili, u prestupnoj, dva dana koji ne pripadaju sedmičnom ciklusu. Predlozi se uglavnom razlikuju u izboru prestupnog pravila, lokaciji dodatnog intervala (obično sredinom ili na kraju godine), početnom danu sedmice i godine, u broju (12 ili 13) i veličini meseci i njihovom imenovanju; neki su kompatibilni sa sedmičnim datumom iz ISO 8601.

Svjetski kalendar, kojeg su UN favorizovale 1950-tih, i Međunarodni fiksni kalendar, prilično popularan među ekonomistima između dva svetska rata, su predlozi u kojima godina počinje nedeljom. Pošto u njima postoje dani koji su van sedmičnog ciklusa, dolazi do razilaženja sa tradicionalnim istim, što je problem za religije bliskoistočnog porekla. Pristalice kalendara se brane da bi ti dani mogli biti dodatni dani posvećeni bogosluženju i da bi prednosti večnog kalendara delili svi.

Kalendari sa prestupnom sedmicom umeću dodatnu sedmicu svakih pet ili šest godina kako bi se približno održao korak sa tropskom godinom. Njihove godine traju ili 364 dana (52 sedmice) ili 371 dan (53 sedmice), čime se čuva 7-dnevna nedelja/tjedan. Neki kalendari imaju kvartale pravilno raspoređenih meseci npr. Symmetry454 sa mesecima od, redom, 4, 5 i 4 sedmice, sa odgovarajuće umetnutom prestupnom sedmicom. Common-Civil-Calendar-and-Time ima mesece od 30 i 31 dan, prestupna sedmica se umeće sredinom godine.

Varijanta ovog koncepta je 53-tjedni kalendar, koji se koristi u fiskalnim godinama, u upravne i poslovne svrhe.

Neki predlozi ne pokušavaju da kalendar bude večan, već se opredeljuju za 11 meseci od 30 dana i na kraju dugi mesec od 35 odn. 36 dana.

Kalendari od 13 meseci[uredi - уреди]

Neki kalendarski reformatori žele da izjednače dužinu svakog meseca u godini. Ovo se često postiže stvaranjem kalendara koji ima 13 meseci od po 4 sedmice (28 dana), ukupno 364 dana.

Jedan od prvih takvih predloga bio je Pozitivistički kalendar, kojeg je 1849. kreirao Auguste Comte. Podrazumevao je pomenutu godinu od 364 dana sa još jednim ili dva "prazna" dana. Sedmice bi počinjale ponedeljkom. Međunarodni fiksni kalendar je modernija varijanta ovog kalendara.

Neki kalendari zanemaruju dan-dva viška preko 364 dana.

Pax kalendar (Colligan, oko 1930.) izbegava vankalendarske dane tako što se dodaje prestupna sedmica 71-dnoj od 400 godina od 364 dana. Slično se radi i u Novom zemaljskom kalendaru, sa drugačijim prestupnim pravilom.

Mana kalendara sa 13 meseci je u tome što se ne mogu lepo podeliti u 4 kvartala.

Lunisolarni kalendari[uredi - уреди]

Lunisolarni kalendari obično imaju 12 ili 13 meseci od (naizmenično) 29 i 30 dana.

Neki predlažu poboljšanje prestupnih pravila postojećih kalendara, poput hebrejskog kalendara. Ovaj kalendar bi bio precizniji ako bi se koristio ciklus za prestupne godine od 4366 meseci i 353 godine, od čega 130 prestupnih i progresivno kraći interval molada. Ovim bi se zamenili današnji ciklus od 19 godina odn. konstantni interval molada iz tradicionalnog fiksnog aritmetičkog hebrejskog kalendara.

Imenovanje[uredi - уреди]

U predlozima kojima se uvodi 13. mesec ili se menja julijansko-gregorijanski sistem meseci, često se predlažu nova imena za te mesece. Nova imena se predlažu i za vansedmične dane (npr. 365. i prestupni) i vanmesečne sedmice.

Ređe se predlažu promene tradicionalna imena meseci i sedmičnih dana. U gregorijanskom kalendaru imena uglavnom potiču od bogova prohujalih religija (npr. mesec mart od Marsa) ili vođa nestalih imperija (jul i avgust od Julija Cezara i Augusta) ili po zastarelom rednom broju (od septembra do decembra - "sedmi" do "desetog", mada su danas ti meseci od devetog do dvanaestog).

Zato su reformatori želeli da ono što su smatrali manjkavostima, isprave predlaganjem homogenijih skupova pojedinaca, obično sa nekom zajedničkom crtom.

Primeri imenovanja[uredi - уреди]

Pomenuti Pozitivistički kalendar ima kalendare nazvane po likovima iz religije, književnosti, filozofije i nauke. Slično tome, Hermetički kalendar lunarne sedmice koristi 12 ili 13 lunarnih meseci nazvanih po 13 pionira i doprinosioca u istraživanju fizioaktivnih biljaka i hemikalija. Jednostavni lunisolarni kalendar imenuje svoje mesece po slovima grčkog alfabeta.

Drugi su predlagali da se upotrebi jedan već postojeći sistem imenovanja 13×4 objekata -- onaj iz karata za igranje. Meseci bi bili numerisani kao As, Dvojka ... Desetka, Žandar, Dama i Kralj; četiri sedmice bi bile nazvane po četiri znaka (♣♠♥♦). Po volji bi se ovo moglo i preokrenuti, ako bi kalendar imao četiri kvartala sa po trinaest sedmica. Prestupni dani ili sedmice bi se, naravno, zvali Džoker. Ovaj sistem bi, doduše, imao problema u internacionalizaciji, jer i tamo gde je poznat špil od 52 karte, poredak znakova može varirati.

Osnovni rimski alfabet ima 26 slova, koja bi se uz neki binarni indikator mogla upotrebiti za označavanje 52 nedelje.

Predlozi epoha[uredi - уреди]

Holocenski kalendar kao 1. godinu ima 10.000. pne.

Takođe pogledati[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

Dalje čitanje[uredi - уреди]

(na engleskom)

  • Steel, Duncan (2000). Marking Time: The Epic Quest to Invent the Perfect Calendar. New York: Wiley. ISBN 0-471-29827-1. 

Spoljne poveznice[uredi - уреди]

(na engleskom)