Razgovor:Crnogorsko-turski rat
| Ovo je stranica za razgovor za raspravu o poboljšanjima na članku Crnogorsko-turski rat. | |||
|---|---|---|---|
| |||
Prva faza rata (Vučji Do, Fundina)[uredi kod]
Ustanak u Bosni i Hercegovini nije se mogao lokalizovati.Narod je bio uveren da će mu u borbi pomoći dve slobodne države u susedstvu - Srbija i Crna Gora.Pocetkom juna 1876.godine hercegovačke vodje na sastanku u Grahovu izabrale su knjaza Nikolu Petrovića za knjaza Hercegovine.Knjaz je pristao na to pod uslovom da na taj izbor pristanu i velike sile. Crna Gora i Srbija su sporazumno objavile rat osmanskoj carevini 18.juna 1876.godine i to mesec dana nakon sto su potpisale vojnu konvenciju. Knjaz Nikola je podelio svoju vojsku na dva dela.Sa jednim delom je pošao u Hercegovinu, a drugi deo vojske poverio je vojvodi Božu Petroviću i dao mu zadatak da od Donje Morače brani zemlju od napada iz Albanije.U početku borbe u Hercegovini uz knjaza je bilo i 9.000 ustanika.Deo crnogorsko-hercegovačkih trupa knjaz je poverio Peku Pavloviću sa zadatkom da zauzme pristanište Klek.Do odlučujuće borbe je došlo na Vučjem Dolu 28.jula 1876.godine.Udruženi Crnogorci i Hercegovci potukli su vojsku Muhtar-paše i uzeli veliki plen: jednu veliku zastavu, 20 manjih zastava, pet topova, 2.500 pušaka.U ovoj bitci ubijen je jedan od osmanskih komandanata (Selim-paša), dok je jedan uhvaćen (Osman-paša). Južna vojska pod komandom Boža Petrovića trebalo je da spreči prodor Osmanlija u pravcu Kuča.Zbog toga je vojvoda Božo podelio svoju vojsku na tri dela:jedan ka Fundini pod komandom Ilije Plamenca, drugi ka Medunu pod komandom Marka Miljanova, a treći deo je ostavio pod svojom neposrednom kontrolom u Doljanima.Prvo se zametnula borba na Fundini gde je Ilija Plamenac sa svojom vojskom u toku jednog dana porazio Osmanlije.Fundinska bitka postala je najslavnija bitka u "Veljem ratu", kako se u narodu nazivao.Ubrzo su usledile i crnogorske pobede na Medunu i u Doljanima.U toku 1876.godine od juna do kraja oktobra Crnogorci su na svim frontovima izvojevali pobede.
Druga faza rata (Oslobodjenje Nikšića, Bara, i Ulcinja)[uredi kod]
Crnogorska vojska u drugoj fazi rata imala je nekoliko jakih sukoba sa Osmanlijama prema Hercegovini i prema Albaniji.Knjaz Nikola je u proleće 1877.godine izvršio pregrupaciju svoje vojske.Podelio je na dva dela:Severni pod komandom Petra Vukotića i Peka Pavlovića i južni pod komandom popa Ilije Plamenca i Marka Miljanova. Osmanlije su imale plan da što pre završe rat sa Crnom Gorom i da svoje snage prebace na front protiv Rusa u Bugarskoj.Zbog toga su u avgustu 1877.godine napali na Crnu Goru sa tri strane:severa, juga i zapada.Osmanska vojska je sa severa, pod komandom Sulejman-paše, napala početkom avgusta na Krstac.Tu su porazili Crnogorce koji su branili prolaz kroz Dugu, u pravcu Nikšića.Brzi odlazak Sulejman-paše na ruski front iskoristio je knjaz Nikola i iz defanzive prešao u ofanzivu i na severnom i na južnom fontu.Petnaest crnogorskih i hercegovačkih bataljona držalo je Nikšić u osadi skoro mesec dana.Najzad, komandant Nikšića pristao je dna kapitulaciju i predao je grad Crnogorcima.Posle oslobodjenja Nikšića knjaz Nikola je prebacio deo svoje vojske prema Baru da zajedno sa južnim odredom zauzme grad.Bar je kapitulirao 10.januara 1878.godine.Deset dana kasnije oslobodjen je i Ulcinj.Krajem meseca Crnogorci su povratili Vranjinu, Lesendro i Grmožur.U ovom ratu je poginulo oko 3.000 crnogorskih vojnika, dok je oko 6.000 bilo ranjeno.