Rat Šeste koalicije

Izvor: Wikipedia
Rat Šeste koalicije
Segment Napoleonovi ratovi
MoshkovVI SrazhLeypcigomGRM.jpg
Bitka kod Lajpciga
Lokacija Evropa
Rezultat pobeda saveznika, Bečki kongres
Zaraćene strane
Flag of Prussia 1892-1918.svg Pruska
Flag of Russia.svg Carska Rusija
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Austrijsko carstvo
Flag of the United Kingdom.svg Velika Britanija
Flag of Sweden.svg Švedska
Flag of Bavaria (lozengy).svg Bavarska[1]
Flag of France.svg Francuska
Flag of Poland.svg Varšavsko vojv.
Flag of the Napoleonic Kingdom of Italy.png Kraljevina Italija
Flag of the Parthenopaean Republic.svg Napuljska kralj.
Rajnska konfederacija:
Flag of Bavaria (lozengy).svg Bavarska[1]
Flag of Saxony.svg Saksonija
i drugi

Rat šeste koalicije (1812. -1814. ) predstavljao je rat u kome je koalicija Austrije, Pruske, Rusije, Švedske, Velike Britanije i nekoliko nemačkih država pobedila Francusku i Napoleona su oterali u egzil na Elbi.

Posle katastrofalnog ishoda Napoleonove invazije Rusije, različite evropske sile, koje su više puta bile ponižene od Napoleona tokom različitih ratova ugledale su mogućnost da konačno pobede Napoleona. Stvorena je koalicija u kojoj su ranije bili samo Rusija, Velika Britanija zajedno sa španskim i portugalskim pobunjenicima. sa reorganizovanim vojskama pobedili su Napoleona u bici kod Lajpciga u oktobru 1813. Uspešno su izvršili invaziju Francuske i prislili Napoleona da abdicira. U sukob je bilo uključeno 2,5 miliona vojnika. Bilo je oko 2 miliona mrtvih. Postoje i procene po kojima je samo u Rusiji poginulo milion ljudi. Tokom toga rata odvijale su se velike bitke: Bitka kod Smolenska, Bitka kod Borodina, Bitka kod Licena, Bitka kod Drezdena i čuvena Bitka naroda. Bitka naroda je bila najveća bitka u istoriji Zapada sve do Prvoga svetskog rata. Konačna faza pohoda je bila obrana Francuske. Napoleon je tokom Šestodnevne kampanje pokazao svoj puni talenat boreći se protiv mnogo brojnijih armija. Ipak platio je ranije greške, tako da su saveznici zauzeli Pariz i prisilili Napoleona da abdicira.

Invazija Rusije[uredi - уреди]

Napoleon je 1812. izvršio invaziju Rusije da bi prisilio ruskoga cara Aleksandra I Romanova da ostane u kontinentalnom sistemu i da spreči rusku invaziju Poljske. Napoleon je sastavio veliku armiju (-{Grande Armée}- ) od 650.000 vojnika, od čega 270.000 Francuza. Napoleon je sa velikom armijom prešao Njemen 23. juna 1812. Rusija je proglasila otadžbinski rat, a Napoleon je proglasio Drugi poljski rat. Poljaci su dali 100.000 vojnika za taj pohod. Napoleon im nije ništa obećao, jer je očekivao kasnije pregovore sa Rusima. Rusija se pridržavala politike spržene zemlje. Rusi su se povlačili ne ostavljajući Francuzima ništa što bi im moglo poslužiti. Rusi su uglavnom izbegavali borbe, osim u bici kod Borodina 7. septembra 1812. Prihvatili su tu bitku i čvrsto su se borili, ali bili su prisiljeni na uzmak, ostavljajući otvoren put Napoleonu do Moskve. Napoleon je 14. septembra 1812. osvojio Moskvu, ali Rusi su dotad već bili napustili Moskvu. Rski car Aleksandar I Romanov odbio je da kapitulira. Pošto nije bilo bliske pobede na vidiku Napoleon je bio prisiljen da započne veliko povlačenje. Tokom velikog povlačenja Napoleonova vojska je imala 370.000 žrtava od gladi i hladnoće, a 200.000 Napoleonovih vojnika je zarobljeno. Do novembra velika Napoleonova vojska svela se na 27.000 sposobnih vojnika, koji su prešli reku Berezinu. Napoleon je ostavio vojsku i vratio se u Pariz da pripremi obranu Poljske od nastupajuće ruske vojske. Ipak stanje nije bilo tako opasno, kako je izgledalo, jer su Rusi izgubili 400.000 vojnika, tako da su i Rusi gotovo ostali bez vojske. Ipak Rusi su imali prednost jer su imali kraće linije snabdevanja i mogli su brže da obnove armiju od Francuza.

Rat u Nemačkoj[uredi - уреди]

Pruska je u Napoleonovom porazu u Rusiji ugledala istorijsku šansu, pa je ušla u rat. Napoleon je smatrao da će brzo izgraditi novu vojsku kao onu, koja je krenula na Rusiju. Brzo je na istoku povećao broj vojnika sa 30.000 na 130.000, a kasnije i na 400.000. Napoleon je pobedio saveznike u bici kod Licena 2. maja 1813. i bici kod Baucena. U tim bitkama je ukupno učestvovalo preko 250.000 vojnika, pa su to bile najveće bitke dotad u ratu. Saveznici su bili teško poraženi i imali su 40.000 žrtava. Primirje je bilo proglašeno od 4. juna 1813., a trajalo je do 13. avgusta 1813. Za vreme primirja obe strane su pokušale da se oporave od ogromnih gubitaka koji su od aprila te godine iznosili ukupno oko četvrt miliona. Za vreme toga primirja saveznici su pregovorima uspeli da uvuku Austriju u rat protiv Francuske. Austrija je dopremila 300.000 vojnika u Nemačku, tako da su saveznici ukupno imali 800.000 vojnika u Nemačkoj i 350.000 strateških rezervi.

Napoleon je uspeo da sakupi 650.000 vojnika. Od toga je samo 250.000 bilo pod direktnom komandom. Pod komandom Nikola Udinoa bilo je dodatnih 120.000 dodatnih vojnika i 30.000 je bilo pod komandom Davua. Rajnska konfederacija je dala Napoleonu veliki broj vojnika, a od njih su Bavarska i Saksonija dali najveći doprinos. Na jugu su Miraovo Napuljsko kraljevstvo i kraljevstvo Italija imali ukupno 100.000 vojnika. U Španiji je 150.000 do 200.000 francuskih vojnika bilo stalno tučeno od strane španskih i britanskih snaga, kojih je bilo oko 150.000. Ukupno su Francuzi na svim ratištima imali oko 900.000 vojnika, a saveznici oko milion (ne uključujući strateške rezerve stvorene u Nemačkoj). Te brojke nisu odražavale pravo stanje stvari, jer su Nemci, koji su se borili na strani Francuza bili nepouzdani i blizu toga da promene stranu. Razumno je reći da je Napoleon mogao da računa na ne više od 450.000 vojnika na ratištu u Nemačkoj, tako da je omer bio 2 naprema jedan na strani saveznika.

Kada je prestalo primirje izgledalo je da Napoleon ima inicijativu kod Drezdena, gde je pobedio u bici kod Drezdena brojno nadmoćnu savezničku vojsku i nanio joj teške žrtve sa vrlo malo žrtava na francuskoj strani. Neuspesi njegovih maršala i sporo nastavljanje ofanzive koštalo ga je prednosti koju mu je mogla osigurati ta pobeda. U bici kod Lajpciga (16. oktobar - 19. oktobar 1813. ), zvanoj i Bitka naroda 191.000 Francuza borila se protiv 450.000 savezničkih vojnika. Francuzi su bili poraženi i naterani su da se povuku u Francusku.

Rat u Španiji[uredi - уреди]

U ratu u Španiji u bici kod Vitorije Žozef Bonaparta je bio poražen, pa su Francuzi morali da se povuku preko Pirineja.

Bitke u Francuskoj[uredi - уреди]

Ruska vojska ulazi u Pariz 1814..

U Francuskoj se Napoleon borio u brojnim bitkama, ali bio je prinuđen da se stalno povlači pred višestruko brojčano nadmoćnijim neprijateljima. Napoleon je za vreme Šestodnevnog pohoda pobedio u dosta bitaka protiv mnogo brojčano nadmoćnijeg protivnika. Ipak nikad nije sakupio više od 70.000 vojnika, dok su saveznici raspolagali sa pola miliona vojnika. Sporazumom iz Šomona 9. marta 1814. saveznici su odlučili da očuvaju koaliciju dok ne pobede Napoleona. Saveznici su 30. marta 1814. ušli u Pariz. Tokom završetka borbi Napoleon je još bio odlučan da se bori, pa je izdao dekret da se regrutuje 900.000 novih vojnika, ali samo mali deo toga je ostvaren.

Abdikacija[uredi - уреди]

Napoleon je abdicirao. Ipak nastavile su se sporadične borbe u Italiji, Španiji i Holandiji tokom proleća 1814. Napoleon je izgnan na ostrvo Elbu, a restaurirana je Burbonska dinastija. Luj XVIII je postao kralj. Potpisan je sporazum u Fontenblou i posle toga se održavao Bečki kongres o posleratnom uređenju Evrope.

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 U početku je bila sa Francuskom pa je promenila stranu 1813.

Spoljašnja veza[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]