Publije Terencije Varon Atacinski

Izvor: Wikipedia

Publije Terencije Varon Atacinski (lat. Publius Terentius Varro Atacinus, 82–37. st. e.) bio je rimski pesnik, rođen u dolini reke Atax u Narbonskoj Galiji, pa mu odatle i nadimak "Atacinski".

O njegovom životu ne zna se ništa osim što Hijeronim u svojoj Hronici tvrdi da je Varon u dobi od 35 godina naučio grčki jezik. Prvo Varonovo pesničko delo nesumnjivo je bio Sekvanski rat (Bellum Sequanicum, oko 55), istorijski ep u Enijevom stilu, koji je opisivao Cezarov rat s Ariovistom 58. godine st. e. Pošto je naučio grčki, preveo je na latinski jezik, zapravo prepevao, ep Apolonija Rođanina i tom prepevu dao naslov Argonauti (Argonautae).

Varon je pisao i ljubavne pesme upućene nekoj "Leukadiji" (Leucadia, Prop. II, 34, 85; Ovid. Trist. II, 439), što je bilo izmišljeno ime koje je odabrao, slično Katulovoj Lezibiji, zato što je asociralo na grčku pesnikinju Sapfu. Ovim pesmama približio se Varon "modernističkom" književnom krugu neoterika, ali stepen te bliskosti nemoguće je utvrditi, s obzirom na to da se ništa od njegovih dela nije sačuvalo osim sasvim neznatnih fragmenata.

Varon je sastavio i dva didaktička dela: Horografiju (Chorographia), koja ukazuje na to da je bio upoznat s delom Aleksandra Efeškog, te Ephemeris (ovaj naslov je rekonstruisan, pa stoga samo pretpostavljen), pesmu o prognoziranju vremena u kojoj se služio Aratom. Okušao se i u pisanju satira, ali je u tome bio neuspešan (Hor. Sat. I, 10, 46).

Pored sasvim neznatnih fragmenata, od Varona nam je sačuvan i jedan epigramski natpis u dva stiha, ali ni tu njegovo autorstvo nije pouzdano niti opšteprihvaćeno:

Marmoreo Licinus tumulo iacet, at Cato nullo,
Pompeius parvo: credimus esse deos?
Mramorni grob Licinija skriva, Katona baš ništa,
mali Pompejev je grob: misliš da postoji bog?