Proročanstvo papa

Izvor: Wikipedia

Proročanstvo papa je lista od 112 kratkih latinskih fraza za koje se tvrdi da predstavljaju svakog papu (kao i nekoliko antipapa), počevši od pape Celestina II (izabranog 1143) i završavajući se sa budućim papom u proročanstvu opisanim kao Petar Rimljanin, čiji će se pontifikat završiti uništenjem grada Rima i Strašnim sudom.

Autentičnost proročanstva[uredi - уреди]

Proročanstvo je zasnovano na otkrovenju koje je doživeo Sveti Malahija (St Malachya), biskup Armaga u Irskoj iz 12. veka. Prema onima koji veruju u autentičnost proročanstva, Malahija je došao u Rim 1139. na poziv pape Celestina II. U toku svog boravka, doživeo je viziju svih budućih papa, koju je zabeležio u vidu šifrovanih fraza. Rukopis je navodno položio u rimski arhiv sâm papa i on je zaboravljen.

Malahijeva biografija Bernara od Klervoa (Bernard of Clairvaux) ne spominje proročanstva, niti su ona spominjana u bilo kakvom tekstu dok nisu nađena u rimskom arhivu 1590. godine. Ovo je navelo na teoriju da je proročanstvo falsifikat iz 16. veka. Oni koji negiraju autentičnost proročanstva tvrde da fraze odgovaraju papama do vremena nalaženja dokumenta, ali da su kasnije sličnosti ili slučajnosti ili rezultat prevelike opštosti fraza.

Interpretacije[uredi - уреди]

Interpretacija fraza se oslanja na nalaženje veze između same fraze i papinog rodnog mesta, Papskog grba ili događaja iz njegovog pontifikata. Na primer, prva fraza, Ex castro Tiberis (Iz zamka na Tibru), odgovara rodnom mestu pape Celestina I, Čita di Kastelo (Città di Castello) na reci Tibar. Papa Klement XIII, koji je koristio ružu na svom grbu, a rođen je u Umbriji, zvan je u proročanstvu Rosa Umbriae (Ruža Umbrije).

U skorije vreme, neki proučavaoci proročanstava su skrenuli pažnju na ovo proročanstvo zbog toga što su pronađene sličnosti između fraza i skorijih papa, kao i zbog skorog kraja spiska. Papa Pavle VI, koji je vladao od 1963. do 1978. je opisan u proročanstvu kao Flos florum (cvet cvetova). Njegov lični grb je nosio tri ljiljana. Njegov naslednik, papa Jovan Pavle I, je označen frazom De medietate Lunae ([onaj koji je] od pola meseca [ili polumeseca]). Izabran je 26. avgusta 1978, dan nakon poslednje četvrtine meseca i vladao samo mesec dana. Papa Jovan Pavle II je rođen 18. maja 1920. na dan totalnog pomračenja Sunca. Njegova proročanska fraza je De labore Solis ([onaj koji je] od porođaja Sunca).

Nakon Jovana Pavla II, u proročanstvu su navedena još samo dvojica papa. Fraza koja se odnosi na novog papu Benedikta XVI je Gloria Olivae (Slava masline), a poslednja fraza, koja se odnosi na poslednjeg papu, je najduža i glasi:

In persecutione extrema S.R.E. sedebit Petrus Romanus, qui pascet oues in multis tribulationibus: quibus transactis ciuitas septicollis diruetur, & Iudex tremêdus iudicabit populum suum. Finis.
U sred ogromnog progona, na presto Svete rimske crkve će sesti Petar Rimljanin, koji će napasati svoje stado tokom mnogih stradanja, nakon čega će grad sedam brda biti uništen, i strašni Sudija će suditi svome narodu. Kraj.

Ipak, mnoga tumačenja, kako starih i savremenih učenjaka Katoličke crkve, tako i mnogih proučavalaca proročanstava ističu da se nigde ne kaže da će „...ogromni progon...” nastupiti nakon pontifikata Benedikta XVI, već samo da će Petar Rimljanin biti poslednji papa pred Strašni sud. Očigledno je da se Petar Rimljanin odnosi na nacionalnost, odnosno da će zadnji papa biti Italijan. Neki tumače da se grad sedam brda će biti uništen ne odnosi na sam Rim već na Vatikan kao državu, odnosno na ukidanje Vatikana kao države (Vatikan je danas nezavisan i najmanja je država na svijetu po površini).

Poslednje proročanstvo, samom svojom dužinom i stilom odudara od ostalih, te se može posmatrati izdvojeno, tako da između Gloria olivae (Benedikta XVI) i Petrus Romanus može biti još mnogo Papa.

Vidi još[uredi - уреди]