Predsjednik Kirgistana

Izvor: Wikipedia

Predsednik Kirgistana je šef države i najviši zvaničnik Kirgistana. Predsednik je, prema ustavu, simbol jedinstva naroda i državne vlasti, i zaštitnik je Ustava Kirgiske Republike, pojedinca i građanina. Bira se na direktnim izborima za petogodišnji mandat, najviše dva puta. Institucija predsednika je ustanvoljena 1990. kao zamena za dotadašnjeg Načelnika Vrhovnog Sovjeta koji je postojao od 1936. u vreme Kirgiske SSR.

Prethodni i prvi demokratski izabrani predsednik je Askar Akajev koji je podneo ostavku 24.3. 2005. Iste godine na funkciju predsednika izabran je Kurmanbek Bakijev, što je predstavljalo prvu promenu na predsedničkom mestu u nekoj od centralno-azijskih država posle raspada SSSR. Bakijev je reizabran za drugi mandat na izborima u julu/srpnju 2009. godine.

Izbor[uredi - уреди]

Na funkciju predsednika može biti izabran bilo koji državljanin Kirgistana, ne mlađi od 35 i ne stariji od 65 godina. Kandidat takođe mora govoriti kirgiski jezik i ispuniti uslov da je u Kirgistanu proveo ne manje od 15 godina pre podnošenja kandidature. Ne može biti narodni poslanik niti imati bilo koje drugo zvanje niti vršiti privredne aktivnosti. Pored toga izabrana ličnost mora suspendovati svoje aktivnosti u političkim strankama i organizacijama za vreme mandata.

Prilikom stupanja na dužnost, 30 dana nakon izbora, predsednik se zaklinje ovim rečima, propisanim članom 45. ustava Kirgistana, pred narodnom skupštinom:

Ja,...preuzimajući obavezu predsednika Kirgiske Republike, pred mojim narodom i svetom otadžbinom Ala-Too zaklinjem se: da ću poštovati i štititi Ustav Kirgiske Republike; da ću braniti suverenitet i nezavisnost Kirgiske države; da ću poštovati i štititi prava i slobode svih građana Kirgiske Republike i da ću verno obavljati visoke dužnosti predsednika Kirgiske Republike koje su mi poverene voljom naroda.

Predsednik se bira većinom svih glasova. Izbori se sprovode na osnovi jednakog biračkog prava tajnim glasanjem. Za kandidaturu je potrebno 50.000 potpisa registrovanih birača.

Izbori se smatraju uspelim ukoliko je broj izašlih birača veći od 50 procenata. Isto tako kandidat koji osvoji 50 procenata glasova izabran je za predsednika. Ukoliko nijedan kandidat ne obezbedi potrebnu većinu u prvom krugu, organizuje se drugi krug u kom učestvuju dva najbolje plasirana kandidata iz prvog kruga.

Funkcija[uredi - уреди]

Kao šef države, predsednik ima velika ustavna ovlašćenja. Prema tome predsednik ima ovlašćenje da:

  • postavlja premijera i članove vlade
  • predlaže kandidate za Vrhovni sud pred parlamentom
  • određuje spoljnu politiku države
  • predlaže i potpisuje zakone
  • raspisuje izbore
  • upravlja vojskom kao glavnokomandujući

Smena[uredi - уреди]

Predsednik može biti smenjen od strane parlamenta isključivo na osnovu optužbi za veleizdaju ili za drugo teško delo za koje postoji presuda Ustavnog suda. Za takvu odluku je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Ukoliko se dokaže nevinost predsednika, poslanici koji su podržali inicijativu bivaju automatski smenjeni.

Nasleđivanje[uredi - уреди]

U slučaju da je predsednik onemogućen u vršenju dužnosti zbog smrti, bolesti ili smene, vršilac dužnosti postaje premijer do novih izbora. Proces izbora novog predsednika mora se obaviti u roku od tri meseca.

Predsednici[uredi - уреди]

Do sada su na funkciju predsednika birane dve osobe, Askar Akajev i Kurmanbek Bakijev.

Ime Počeo mandat Završio mandat
1. Askar Akajevič Akajev 27.10. 1990. 11.4. 2005.
Išenbaj Dүjšonbijevič Kadirbekov (v.d.) 24.3. 2005. 25.3. 2005.
2. Kurmanbek Salijevič Bakijev 25.3. 2005. na dužnosti

Spoljašnje veze[uredi - уреди]