Popis državnih praznika

Praznici država naslednica SFRJ

...

Praznici u SFRJ

Državni praznici (na nivou cele SFRJ), republički praznici i važniji datumi koji su se obeležavali radno.

Državni praznici

• 1.1.* - Nova godina
• 1.5.* - Međunarodni praznik rada
• 4.7. - Dan borca
• 29.11.* - Dan Republike

* Slavi se dva dana, ne računajući nedelju.

Republički praznici

• 7.7. - Dan ustanka naroda SR Srbije
• 13.7. - Dan ustanka naroda SR Crne Gore
• 22.7. - Dan ustanka naroda SR Slovenije
• 27.7. - Dan ustanka naroda SR Bosne i Hercegovine i naroda SR Hrvatske
• 2.8. - Ilinden - nacionalni praznik SR Makedonije.
• 11.10. - Dan ustanka naroda SR Makedonije
• 1.11. - Dan mrtvih - SR Slovenija
• 25.11. - Prvo zasedanje ZAVNOBIH-a - SR BiH

Važniji datumi

• 8.3. - Dan žena
• 15.4. - Dan železničara
• 9.5. - Dan pobede
• 21.5. - Dan jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva
• 25.5. - Dan mladosti
• 16.7. - Dan tenkista Jugoslovenske narodne armije
• 9.9. - Dan ustanka naroda Istre, Trsta i Slovenačkog primorja
• 10.9. - Dan Jugoslovenske mornarice
• 7.10. - Dan artiljerije Jugoslovenske narodne armije
• 20.10. - Oslobođenje Beograda
• 24.10. - Dan Organizacije ujedinjenih nacija
• 7.11. - Velika oktobarska socijalistička revolucija
• 22.12. - Dan Jugoslovenske narodne armije

Praznici u Kraljevini SHS/Jugoslaviji

Prema Uredbi o otvaranju i zatvaranju trgovačkih i zanatliskih radnja od 19.6.1929.

• Državni praznici:
  • Dan Rođenja Njegovog Veličanstva Kralja (Petar I - 12.7. • Aleksandar I - 17.12. • Petar II - 6.9.)
  • Dan Ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca (1.12.)
  • Na Vidovdan (28.6.) i Dan Sveslovenskih apostola Ćirila i Metodija (24.5., oba datuma za pravoslavne), radnje su zatvorene tokom službe Božije, najduže dva časa.

• Verski praznici:
  • za pravoslavne: Prvi dan Božića (7.1.), Bogojavljenje (19.1.), Sveti Sava (27.1.), Veliki Petak i Spasovdan (dva dana pre odnosno 40 dana nakon Uskrsa).
  • za katolike: Prvi dan Božića (25.12.), Nova Godina (1.1.), Tijelovo (deveti četvrtak nakon Uskrsa).
  • za muslimane: prvi i drugi dan Ramazan-Bajrama, prvi i drugi dan Kurban-Bajrama.

Prema Zakonu o praznicima iz oktobra 1929, Državni praznici ostaju Rođendan Nj. V. Kralja i Dan Ujedinjenja, a ostali praznici (dani kada "državni službenici ne moraju biti na dužnosti, osim slučajeva koji su zakonom izuzeti") zavise od veroispovesti. Od mnogobrojnijih vera:

• Za pravoslavne to su: Badnji dan, Božić (dva dana), Bogojavljenje, Sv. Sava, Veliki Petak, Uskrs (drugi dan), Đurđevdan, Spasovdan, Sv. Ćirilo i Metodije, Duhovi (drugi dan), Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina) i Sv. Nikola; takođe i Krsna slava.
• Za rimokatolike: Božić (dva dana), Nova Godina, Bogojavljenje (Sv. Tri Kralja), Sv. Josip, Spasovo, Uskrs (drugi dan), Brašančevo (Tijelovo), Petar i Pavao, Sv. Ćirilo i Metodije, Velika Gospa, Svi Sveti i Bezgrešno Začeće Bl. Device Marije.
• Za muslimane: Ramazanski Bajram (tri dana), Kurbanski Bajram (tri dana), Mevlud i 1. muharema (Nova Godina - 1 dan)
• Za Jevreje: Pasha (prva dva i poslednja dva dana), Roš Ašana (dva dana), Jom Kipur (dan i po) i Ševuot (dva dana).

Ovome se treba dodati i nedeljni dan.

Praznici u Kneževini Srbiji

U Kneževini Srbiji praznici su zavedeni u vreme kneza Mihaila Obrenovića. Ti "narodni praznici" su zapravo dinastijski i dvorski i dele se na velike i male:

Veliki praznici:

• Dan Kneževog rođenja (Mihailo - 4/16.9.)
• Cveti
• Sveti Andrija Prvozvani (30.11/12.12.)

Mali praznici:

• Knežev imendan (Aranđelovdan - 8/20.11.)
• Kneginjin rođendan (Julija Obrenović - 26.8.)
• Kneževa slava (Nikoljdan 6/18.12.) itd.

Od 1879. se slavio 20. jun (2.7. po novom) kao Dan nezavisnosti i oslobođenja (na taj datum 1876 je počeo rat sa Turskom).