Pokolj u Boleču

Izvor: Wikipedia

Pokolj u Boleču 1943. godine je bio pokolj partizanskih simpatizera i jataka u naselju Boleč kod Beograda (opština Grocka) koji su počinili Mihailovićevi četnici.

26. i 27. decembra 1943. godine, u drugom svetskom ratu, Boleču su četnici Velikooraške brigade Smederevskog korpusa JVuO pod neposrednom komandom kapetana Božidara Lazarevića zaklali 10 osoba (ili 11 osoba[1]), partizanskih saradnika i članova porodica, što je zabeleženo i od organa Nedićeve vlade.[2]

Ovaj masakr bio je jedan u nizu decembarskih pokolja na teritoriji Avalskog korpusa JVuO. Pokolj u Vraniću je bio noću 20 i 21 a pokolj u Boleču naredni dan 21 decembra 1943 godine.[3] Na poslertnom suđenju u Beogradu, komandna odgovornost za zločine je stavljena na teret Dragoljubu Mihailoviću.[4]

Pozadina[uredi - уреди]

Glavni članak: Pokolj u Vraniću

General Dragoljub Mihailović je oktobra 1943. naredio komandantima "čišćenje" komunista i njihovih simpatizera na teritoriji Avalskog korpusa:

Wikicitati „"Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, dalje Komarčeviću i rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever… čisteći usput i sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka. U isto vreme čestitam čin kapetana Živojinu Lazoviću i Nikoli Kalabiću..." [5]
(Mihailovićeva depeša komandantima od oktobra 1943.)

General Dragoljub Mihailović je 17. novembra 1943. godine, uoči pokolja u Vraniću i Boleču poslao depešu Nikoli Kalabiću u kojoj kaže:

Wikicitati „„Kosmaj mora biti očišćen po svaku cenu. Radite po svaku cenu da se Kosmaj sve do Beograda što pre očisti."[6]
(Mihailovićeva depeša Kalabiću od 17. novembra 1943.)

Za koordinatora ovih operacija postavio je generalnog inspektora četničkih odreda pukovnika Jevrema Simića. 27. novembra 1943. godine Jevrem Simić i Nikola Kalabić su zajedno potpisali ugovor sa predstavnicima Wehrmachta o zajedničkoj borbi protiv partizana.[7] Sporazumom je, između ostalog, predviđeno:

U oblasti koja obuhvata gročanski, umljanski, vračarski, podunavski, kosmajski, mladenovački, oplenački, aranđelovački, lepenički, kragujevački, gružanski, kačerski i kolubarski srez, kapetan i pukovnik Simić se obavezuju da će se svi njihovi odredi uzdržati od svakog dela sabotaže protiv nemačke vojske, njenih saveznika i mesnih odreda koji se bore na njenoj strani. Rešenost na zajednički otpor protivu komunistićkog neprijatelja. Gore navedena pokrajina se daje Kalabiću i Simiću da vode nezavisnu borbu protivu komunista. U slučaju većih operacija, četnički će odredi sa pristankom Kalabića i Simića biti prisajedinjeni nemačkoj komandi i dobijaće uputstva za vođenje operacija od nemačke komande... [8]

Sporazum četnika sa Nemcima od 27. novembra 1943.

Nakon dogovorene saradnje sa Nemcima, decembra 1943. južno od Beograda provedena je akcija "čišćenja komunista". Koordinatori akcije bili su pukovnik Jevrem Simić, generalni inspektor četničkih odreda i Nikola Kalabić, komandant Korpusa gorske garde, koji su izvršili koncentraciju jedinica i otpočeli takozvano "čišćenje terena".

Pokolj[uredi - уреди]

»Prvo su počeli da tuku Tasu Živančevića. Nešto su ga pitali, ali nisam mogao da čujem šta. Onda su ga tukli. On je počeo moliti, ali oni nisu pristali nego su produžili da ga tuku. Tukli su ga sve dok ga nisu dovršili. Ostao je mrtav na zemlji. .... Tukli su njega i Borisava Vujičića. Na Ljubomira Stefanovića ispalili su deset metaka, jer je počeo da beži, ranili su ga, a onda su svu trojicu metuli u jedna kola a docnije bacili u šanac i tu poklali.«[6]
—svedok Golub Jovanović

Prema svedočenju preživelih, četnička vojska je došla u Boleč, blokirala selo i počela da isteruje narod iz kuća. Narod su sakupilil kod kuće Mike Simića na kraju sela. Polovina sela je tu skupljeno a druga polovina na drugu stranu. Nakon toga su sve pozvali u vinograd Tase Živančevića. Tu su poređali žitelje i počeli da prozivaju. Skidali su sa ljudi koji su imali lepe opanke i lepu odeću. Pitali su gde je Mika Sibirac, partizan, koji je otišao i šumu. Kada su seljani rekli da ne znaju gde je, četnici su zapretili: „znaćete vi gde je on" i počeli su da prozivaju po spisku. Bilo je tu oko 20 do 25 ljudi.[6]

Wikicitati „Stanje u korpusu redovno. Sa 400 ljudi nalazim se u selu Boleču, srez Grocka. Selo sam blokirao 27 - XII u 4 sata izjutra, pretres otpočeo u 8 časova, uhvaćeno 11 aktivnih komunista i 15 simpatizera. Održao sam govor pred 1000 ljudi. Iz sela uopšte niko ne veruje da nas uopšte ima. Selo je potpuno komunizirano... Svi pohvatani komunisti likvidirani i to: 30, 10 iz Boleča i 20 iz ostalih sela.[9]
(Depeša Živana Lazovića, komandanta Smederevskog korpusa, Draži Mihailoviću od 27. decembra 1943.)

Neke su odmah isprebijali na smrt i preklali. Ostale su oterali u Vrčin i zatvorili u neku štalu. Ujutru su ih vratili u Boleč, a kad su došli u Jarugu prozvali su četvoricu, među kojima Aranđela Miloševića, Spasu Veljanovića i još dvojicu. Njih su odvojili a ostali su produžili. Kapetan Lazarević, iz Smedereva, je naredio da produže dalje. Onu četvoricu su zaklali.[6]

Četnici su tom prilikom poklali 11 ljudi, 7 muškaraca i 4 žene. Jedna žena je preživela klanje.[6] Preklane su sledeće osobe:

  1. Aleksa Kostić
  2. Aleksa Milić
  3. Milisav Milošević
  4. Aranđel Milošević
  5. Ljubomir Stefanović
  6. Borislav Vujičić
  7. Tasa Živančević
  8. Ilinka Đorđević
  9. Tala Petrović
  10. Spasa Veljanović
  11. Danica Marinković (koja je preživela)

Reakcije[uredi - уреди]

29. decembra 1943, pri povratku iz Boleča, Živan Lazović je govorio: »Poklali smo noćas 30 ljudi u Boleču«.[10]

23. januara četnički komandant pod pseudonimom "Kom-Kom" (Vladimir Komarčević ili Sveta Trifković, komandant Avalskog korpusa[11]) izveštava generala Mihailovića o strahovitoj pljački Živana Lazovića u Boleču:

Wikicitati „Celo selo Boleč mi se žalilo, da je Lazović opljačkao u vrednosti preko milijon dinara. Ovaj jedini prolazak Lazovića kroz ovaj teren ostavio je rđav utisak zbog velike pljačke koju i dalje proveravam.[12]
()

Radoslav Đurić (šifra Herman) je 16. februara 1944. godine poslao oštar protest generalu Mihailoviću zbog klanja ljudi i žena:

Wikicitati

„U poslednje vreme mnogo se komentariše kako u Beogradu tako i unutrašnjosti pa čak i u vozovima postupci naših ljudi u okolini Beograda, a naročito na teritoriji smederevskog korpusa. Najviše se govori o klanju ljudi i žena, što narod strašno osuđuje i gnuša se svega. Proveravajući sve na terenu prikupio sam mnogo podataka i utvrdio porazne činjenice.

Ovo se najviše odnosi na rad kapetana Lazovića gde je glavni akter svega negativnog. Njegov komandant brigade kapetan Božidar Lazarević rđav čovek, izgleda da uopšte nije ---(nejasno) i više poroka. Pravi aheološki tip, početkonja i varalica. Ja sam Vam, gospodine ministre, izrazio bojazan za rad kapetana Lazovića, jer sam još tada osećao da ide stranputicom što se i obistinilo.

Akcija Lazarevića ka Beogradu i prelaz njegovih delova u Banat nisu naš uspeh, već najveća sramota, jer je za vreme ove vršena ordinarna pljačka i klanje nevinog stanovništva. Sve se radilo u ime Nj. V. Kralja i Vaše lično. To se naročito naglašavalo. Kvislinzima došlo je ovo kao poručeno da koriste za svoju propagandu. O svemu imam tačne podatke koje ću dostaviti kurirom.

U interesu opšte stvari, molim preduzmite hitne mere da se spreči dalja samovolja i tiranija, jer su i naši aktivni saradnici prvih dana počeli da beže u Beograd i druga mesta, bojeći se za svoj život posle svega što su čuli i videli. Kapetana Lazarevića treba hitno ukloniti sa dužnosti i staviti pod istragu, da narod ne izgubi veru u nas, jer je jednodušan sa nama. Kraj.[13]
()

Usled učestalog terora, marta 1944. godine izvesni Krusa šalje Draži Mihailoviću izveštaj o nizu zločina i nedela četnika Smederevskog korpusa, a posebno Živana Lazovića i Božidara Lazarevića.

Wikicitati „Kapetan Lazović lično sklon je da svakog brzo likvidira, čim mu se učini da mu stoji na putu ili nešto smeta i t.sl. Ubija pojedince po neproverenim dostavama, bez saslušanja i presude. Čak to izvodi javno i bezobzirno i nije nikakvo čudo što se narod gnuša svega. Narod toliko tuče da pojedincima otpada meso sa tela. U svemu prednjačio je kapetan Lazarević koji je sadističkim nagonom lično sekao pojedincima uši, probadao ih kamom, naterivao ih da sede na žaru itd.[14][15]
()

Suđenje[uredi - уреди]

Glavni članak: Beogradski proces
Optuženi Dragoljub Mihailović pred sudom u Beogradu 1946.

Četrdesetogodišnja Danica Marinković, iako presečenog grkljana, preživela je klanje i svedočila na suđenju Mihailoviću.

Preživeli meštani su nakon rata posvedočili da je selo napala vojska Draže Mihailovića.

Pretsednik: Ti reče da je to bila vojska. Kako je bila obučena?
Svedok Golub Jovanović: Bili su razni. Držao nam je govor kapetan Lazarević. On je kazao na zboru da je to vojska generala Draže Mihailovića koja se bori za kralja i otadžbinu a ne za komunizam i da će nas komuniste sve uništiti.[6]

Jedan od svedoka je potvrdio da su četnici imali saradnju sa Nemcima.

Svedok Golub Jovanović: Jednog dana upali su Nemci u naše selo. Kapetan Lazarević iz Smederava sastao se s Nemcima. Nemci im nisu ništa uradili. Kapetan Lazarević je rekao da je on od poljske straže.
Tužilac: Kako su mogli reći da su od poljske straže?
Svedok: Tako sam čuo. Lično sam video da im Nemci nisu ništa hteli.[6]

Sud je utvrdio da je pokolj u Boleču jedan od ratnih zločina za koje je general Mihailović direktno odgovoran:

Sud se uverio da su zločini izvršeni od Mihailovićevih četnika u selima Vraniću, Drugovcu i Boleču, zatim u srezovima bjelopoljskom, čajničkom, fočanskom i pljevaljskom, koji su na pretresu potpuno rasvetljeni pismenim dokumentima i iskazima preživelih svedoka, izvršeni pod neposrednim Mihailovićevim naređenjima.[16]

Presuda Dragoljubu Mihailoviću

Izvori[uredi - уреди]

  1. Zbornik NOR, tom I, knj. 20, dok. br. 120
  2. Pregled događaja u okrugu Beogradskom Ministarstva unutrašnjih poslova – odeljenje državne bezbednosti za mesec januar 1944. godine, - VII ;br. Reg. 1/1-2, Kut. 30.
  3. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  4. Presuda Dragoljubu Mihailoviću
  5. Knjiga poslatih depeša štaba Draže Mihailovića, oktobar 1943, Vojni arhiv; Četnička arhiva
  6. 6.0 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata
  7. Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ
  8. OVAVEŠTENjE O SPORAZUMU IZMEĐU PUKOVNIKA JEVREMA SIMIĆA I KAPETANA NIKOLE KALABIĆA SA NEMAČKIM PREDSTAVNIKOM OD 27. NOVEMBRA 1943. - http://www.znaci.net/00001/4_14_3_262.htm
  9. http://www.znaci.net/00001/4_14_3_58.htm
  10. ZAHTEV KOMANDANTA MLAVSKO-SMEDEREVSKE GRUPE KORPUSA OD 18. MAJA 1944. KOMANDANTU SMEDEREVSKOG KORPUSA ZA IZJAŠNJENJE U VEZI S KLANJEM I TERORISANJEM NARODA U SMEDEREVSKOM KRAJU
  11. http://www.znaci.net/00001/60_1_4.pdf
  12. http://www.znaci.net/00001/4_14_3_67.htm
  13. IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 13. DO 29. FEBRUARA 1944. GODINE
  14. Arhiv VII, Ča, k. 95, reg. br. 32/2—1
  15. ZAHTEV KOMANDANTA MLAVSKO-SMEDEREVSKE GRUPE KORPUSA OD 18. MAJA 1944. KOMANDANTU SMEDEREVSKOG KORPUSA ZA IZJAŠNJENJE U VEZI S KLANJEM I TERORISANJEM NARODA U SMEDEREVSKOM KRAJU
  16. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima

Vidi još[uredi - уреди]