Podobije

Izvor: Wikipedia

Podobije (grčki: ομοιωσις, lat. similitudo, Imago Dei) je stanje savršenstva koje je pozvan da dostigne čovek koji je stvoren po liku i podobiju Božijem (Post. 1, 26), a koje je izgubio padom u greh i koje ponovo dobija u Isusu Hristu (Mt. 5, 48). Podobije je osnovno usmeravanje i kretanje lika ka Božijem savršenstvu, odakle i dinamički karakter pravoslavne antropologije i duhovnosti. Ako je lik „prirodno“ svojstvo, podobije je plod slobode i podviga volje, sinergije.

Podobije je stanje koje pretpostavlja slobodno i svesno iskustvo obožujuće blagodati. Čovek se kreće između lika i podobija, prevazilazeći na taj način suprotnost između „starog“ i „novog čoveka“ (Ef. 4, 24), između negativnog čovečanskog posle pada u greh i novog čovečanskog, oboženoga u Hristu. Otuda i pitanje slobode kao samoodređenje ličnosti.

Za oce Crkve, podobije je širenje lepote lika Božijeg po duši, prosvećenjem Svetoga Duha. To je „oblik“ koji Bog uzima u čovekovoj ikoni. Tako se i stvara specifično crkveni estetički rečnik koji obiluje duhom pravoslavne etike: ponovo doći na lepotu prirode, do carskoga lika, obnoviti prvobitnu lepotu. Podobije se odnosi na eshatološku sudbinu čovečanskoga, koje je više prikazano u penjanju „iz slave u slavu“ (II Kor. 3, 18), negoli kao vraćanje u izgubljeno stanje. Za Svetog Vasilija Velikog, podobije sa Bogom, onoliko koliko je moguće čovekovoj prirodi, predstavlja samu suštinu hrišćanstva (0 poreklu čoveka, Beseda I, 17, str. 211) i jednako je sa oboženjem (0 Duhu Svetome IX, 23; XV, 36; str. 329 i 371).

Vidi još[uredi - уреди]