Pelazg
Pelazg (antgrč. Πελασγός [Pelasgós]) bio je, u grčkoj mitologiji, eponimni herojski predak Pelazgâ, mitskih prastanovnika drevne Grčke, koji su utemeljili kult Zevsa u Dodoni, Hefesta, Kabira i nekih drugih božanstava. U različitim oblastima Grčke za koje se smatralo da su nekad bile naseljene Pelazgima postojala su različita predanja o Pelazgovom poreklu i mitologiji. Grci su čak verovali i da je on bio prvi čovek.
Argos[uredi | uredi kod]
U gradu Argu nekoliko inahidskih kraljeva takođe su nosili ime Pelazg. Jedan od njih, sin Foronejev i rođeni brat Apisov, smatrao se osnivačem Arga na Peloponezu; on je, prema mitu, naučio ljude zemljoradnji i ugostio Demetru u Argu, gde se kasnije pokazivao njegov grob.[1] Za jednog drugog Pelazga govorilo se da je sin Triopov te brat Jasov, Agenorov i Ksantov. Pelazgom se nazivao i Gelanor, koji je ugostio Danaja i Danaide kad su pobegli od Egipta. Drugi, pak, izvori kažu da je Pelazg bio sin Arestorov i unuk Jasov, te da se preselio u Arkadiju, gde je utemeljio grad Parasiju.[2]
U Pribegarkama[uredi | uredi kod]
U Eshilovoj tragediji Pribegarke[3] Danaide Pelazgovu zemlju nazivaju "apijskim brdima" i tvrde da razumeju karbana audan (καρβᾶνα δ᾽ αὐδὰν ),[4] što se može prevesti kao "barbarski govor", ali Karba (gde žive "Karbani", Karbanoi) zapravo nije grčka reč. Danaide tvrde da su njihovi preci živeli u drevnom Argu iako su one same pripadnice "crne rase" (μελανθὲς γένος).[5] Pelazg priznaje da se ta zemlja nekad zvala Apija, ali Danaide poredi sa ženama iz Libije i Egipta,[6] te želi znati kako one mogu voditi poreklo iz Arga, na šta one odgovaraju da potiču od Ije.
U danas izgubljenoj drami Danajke Eshil kaže da se izvorni zavičaj Pelazgâ nalazio u oblasti oko Mikene.[7]
Arkadski Pelazg[uredi | uredi kod]
Prema arkadskom mitu, Pelazg je bio ili autohton,[8] ili sin Zevsa i Niobe (i u ovom slučaju brat diva Arga). Okeanida Melibeja, nimfa Kilena ili Dejanira rodila mu je Likaona iz Arkadije.[9]
Tesalski Pelazg[uredi | uredi kod]
U tesalskom mitu Pelazg je bio otac Hlorov i deda Hemonov ili, prema drugoj verziji, otac Hemonov i deda Tesalov.[10] Prema još jednoj verziji, bio je sin Posejdona i Larise i osnivač tesalskog Arga.[11]
Govorilo se i da je on bio predak Tirenjana ovom linijom: Pelazg ― Frastor ― Amintor ― Teutamid ― Nanas. Za vreme Nanasove vladavine Pelazgi su, prema mitu, napustili Grčku i naselili se u novoj domovini, koja se kasnije zvala Tirenija.[12]
Pelazg i Troja[uredi | uredi kod]
Homer u Ilijadi za Pelazge kaže da su hrabri borci. Da bi se borili u trojanskom ratu napustili su Balkansko poluostrvo i otišli u Malu Aziju, gde su ratovali na strani Trojanaca.
Vidi još[uredi | uredi kod]
- Pelazgija
- Pelaški mit o stvaranju sveta (konstrukcija Roberta Gravesa)
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Pausanija I, 14, 2; II, 22, 2; Sholija uz Euripidovog Oresta, 920 ; Evstatijev komentar uz Homera, 385.
- ↑ Sholija uz Euripidovog Oresta, 1642; Stefan Bizantinac, s.v. Parrhasia.
- ↑ Eshil, Pribegarke.
- ↑ Eshil, Pribegarke, 128–129.
- ↑ Eshil, Pribegarke, 154–155.
- ↑ Eshil, Pribegarke, 279-281.
- ↑ Strabon, Geografija V, 2, 4.
- ↑ Pausanija II, 14, 3; VIII, 1, 2; Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 1.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 1; III, 8, 1; Higin, Fabulae, 225 ; Dionisije Halikarnašanin, Rimske starine, I, 11, 2.
- ↑ Stefan Bizantinac, s.v. Haimonia; Sholija uz Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta III, 1089; Dionisije Halikarnašanin, Rimske starine, I, 17, 3.)
- ↑ Dionisije Halikarnašanin, Rimske starine, I, 17, 3; Evstatijev komentar uz Homera, 321.
- ↑ Helanik iz Mitilene kod Dionisija Halikarnašanina, Rimske starine, I, 28, 3.