Paulo Koeljo

Izvor: Wikipedia
Paulo Coelho
Osnovni podaci
Rođenje 24. august 1947. (1947-08-24) (dob: 67)
Rio de Janeiro, Brazil
Zanimanje romanopisac
Nacionalnost brazilsko
Djelo
Žanrovi proza
Paulo Koeljo

Paulo Koeljo je rođen u Rio de Žaneiru 24.8. 1947. godine. Vodio je izuzetno zanimljiv život. Duh pobune odredio je njegovu mladost: bio je hipik, pisao je tekstove za pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući i Elisa Reginu i Raula Seišasa. Kratko posle toga zaposlio se kao novinar. Paulo Koeljo je proučavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put dug 830 km na hodočašću do Santijago de Kompostela (šp. Santiago de Compostela), napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog čarobnjaka (port. O diário de um mago), koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu.

Nakon Alhemičara (port. O Alquimista), (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio još šesnaest knjiga:

Deset godina su svi romani Paula Koelja zauzimali najviša mesta na listama bestselera širom sveta. Prema francuskom magazinu Lire, rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac sveta (mart 1999). Nominacija je zasnovana na relevantnim bestseler listama u velikom broju zemalja na svim kontinentima.

U Srbiji su sva njegova dela bila na vrhu lista bestselera i dobijala nagradu Zlatni bestseler (TV Beograd i Večernjih novosti) od 1995. do 2002. Osim toga, prilikom posete Beogradu, septembra 1998. uručena mu je nagrada Specijalni zlatni bestseler, kao najčitanijem stranom piscu u prethodnoj deceniji.

Prema anketi BBC-ja (2003) roman Alhemičar svrstan je u sto najomiljenijih dela svih vremena. Kritika je posebno naklonjena njegovoj poetici, realističnom i filozofskom stilu pisanja, i simboličnom jeziku koji se ne obraća našem razumu, već našem srcu.

Pored knjiga, piše i nedeljne kolumne u mnogim svetskim listovima.

Osnivač je Instituta Paulo Koeljo, koji obezbeđuje pomoć najugroženijim slojevima brazilske zajednice, naročito deci i starima.

Poverena mu je dužnost specijalnog savetnika Uneskovog programa: „Duhovno ujedinjavanje i interkulturološki dijalog“.

Pristupio je Upravnom odboru fondacije Švab za socijalna pitanja.

On je prvi autor nemuslimanske veroispovesti od islamske revolucije 1979. koji je pozvan na razmenu ideja u Iran.

Član je Brazilske akademije književnosti od 2002.

Dobitnik je mnogobrojnih priznanja: Bambi (Nemačka 2002), Kulturni dijalog (dodeljuje Budimpeštanski klub, Nemačka 2001), Dvadeset treća internacionalna nagrada Italije (2001), Nagrada Kristalno ogledalo (Poljska 2000), Vitez legije časti (Francuska 2000), Nagrada Kristal Svetskog ekonomskog foruma (1999), Zlatna medalja Galicije ([panija 1999), Nosilac ordena Rio Branko (Brazil 1998), Zlatni bestseler (Jugoslavija '95, '96, '97, '98, '99, 2000, 2002), Međunarodna nagrada Flajano (Italija 1996), Vitez umetnosti i književnosti (Francuska 1996), Nagrada čitateljki časopisa El (Francuska 1995). Paulo Koeljo je jedan od 15 najpopularnijih pisaca na svetu. Dela Paula Koelja prevedena su na 56 jezika, objavljena u 150 zemalja, i prodata u tiražu od ukupno 45 miliona primeraka. "Njegove knjige imale su presudan uticaj na živote miliona ljudi." - Njujork Tajms

  • Detalj iz njegove biografije kao odgovor na pitanje zašto je napisao knjigu "Veronika je odlučila da umre":

"Tokom njegovih tinejdžerskih godina Paulo Koeljo je bio zatvoren u mentalnu bolnicu u Rio de Žaneiro tri puta. Bio je stidljiv i zatvoren mladić koji je očajnički pokušavao da postane umetnik. Kada je zadnji put naputio bolnicu 1967, Paulo je sebi obećao da će jednog dana napisati o svom iskustvu. Veronika je odlucila da umre je rezultat tog obećanja."

  • Odgovor Paula Koelja na pitanje "kako vidite svoj uspeh"

Na veoma apstraktan način. Pročitao sam iternacionalne novinske članke, primio sam pozivnice za razne događaje, ali kao pisac nisam bio u istoj, direktnoj vezi kao sto pevač bude sa svojom publikom. Vidim ovo kao nešto jako pozitivno jer mi dopušta da imam isti intimni nivo u mom poslu kao sto sam imao kad sam počeo svoju karijeru. Kada pišem knjigu, pišem je za sebe, pokušavajući da odgovorim na pitanja koja sam postavljao sebi tokom celog svog života; znam da što sam bliži svojoj duši, bliži ću biti onom što Jung naziva "svetskom dušom". Ali ja razumjem moj uspjeh, i pokušavam da ostvarim profit od onoga što ja vidim kao najfascinantniju stvar u životu: ljudski kontakt. Ovo olakšava moj dolazak u stranu zemlju jer već ima ljudi sa istim afinitetim. Nikada se nisam osećao kao stranac i to je nesto jako dobro. Štaviše to mi daje nadu: ima mnogo ljudi tamo negde koji pokušavaju da prevaziđu sopstvene granice i izgrade nešto značajnije.

Vanjske veze[uredi - уреди]