Paraolimpijske igre

Izvor: Wikipedia
Datoteka:Logo paralympiques.png
Amblem Paraolimpijskih igara

Paraolimpijske igre su Olimpijske igre paraplegičara, osoba sa oduzetim ekstremitetima. One su proistekle iz igara paraplegičara (Stoke Mandeville Games), čiji je osnivač Ludvig Gutman (Ludwig Guttmann), šef bolnice u Ejlsberiju u Engleskoj, jedan od najeminentnijih svetskih stručnjaka za oštećenje kičme.

Istoga dana 29. jula 1948. kada su otvorene Olimpijske igre u Londonu, na sportskim terenima pomenute bolnice otvorene su i igre paraplegičara u kojima je učestvovalo svega 16 pripadnika britanskih oružanih snaga (14 muškaraca i 2 žene). To je bila javna demonstracija kojom se htelo ukazati da se i osobe sa teškim fizičkim oštećenjima mogu baviti sportom.

Godine 1952. u ovim igrama su učestvovali i paraplegičari Holandije i odtad su se kao međunarodne počele održavati krajem avgusta svake godine na terenima Stouk Mandevila. Broj zemalja učesnika se svake godine povećavao, a time i broj mlađih takmičara.

Počev od 1960. godine igre se održavaju svake godine u drugoj zemlji pod nazivom Paraolimpijske igre. Nastojalo se da se ona održavaju u onoj zemlji u kojoj se održavaju i Letnje olimpijske igre.

Teniski meč

Prve Paraolimpijske igre održane su 1960. godine u Rimu. Okupile su oko 400 takmičara iz 22 zemlje. Druge su održane u Tokiju u novembru 1964, sa 370 takmičara iz 22 zemlje, treće u Izraelu, četvrte u Hajdelbergu, u Zapadnoj Nemačkoj, od 1. do 11. avgusta uz učešće oko 1000 takmičara iz 43 zemlje.

Odlukom generalne skupštine Međunarodne sportske organizacije invalida ISOD (International Sport Organization for the Disabled) Paraolimpijske igre se ne održavaju više kao zasebne priredbe, nego u sklopu Olimpijskih igara multiinvalida. Prve takve olimpijske igre održane su od 3. do 11. avgusta 1976. godine u Torontu. Zbog učešća takmičara iz Južnoafričke Republike na tim igrama učestvovalo je samo oko 1000 takmičara iz 38 zemalja.

Takmičenja paraplegičara su planirana i adaptirana na osnovu pravila određene sportske grane. To su ekipne sportske igre ili pojedinačna takmičenja u disciplinama nekih sportskih disciplina kao: streličarstvo, mačevanje, bacanje koplja, bacanje diska, kuglanje, košarka, odbojka, stoni tenis, plivanje idr. Broj disciplina se stalno dopunjava.

Na igrama u Stouk Mandevilu iz Jugoslavije je učestvovao samo Radomir Stamenković iz Beograda. Na igrama 1954, 1955 i 1956. osvojio je u plivanju tri puta uzastopno prva mesta i zlatne medalje.

Prvi put je ekipa od 21 paraplegičara Jugoslavije učestvovala na četvrtim Paraolimpijskim igrama 1976. u Hajdelbergu. Osvojili su četiri medalje i to: Petar Sitar 60 m sprint u kolicima zlatnu medalju, Milka Milinković 60 m sprint u kolicima srebrnu medalju i u bacanju koplja bronzanu medalju i Joža Okoren u bacanju diska bronzanu medalju.

Prve zimske Paraolimpijske igre održane su 1976. u Švedskoj.


Letnje igre[uredi - уреди]

  Letnje Paraolimpijske igre
Godina Igre Grad domaćin Država
Letnje Paraolimpijske igre 1960. I Rim  Italija
Letnje Paraolimpijske igre 1964. II Tokio  Japan
Letnje Paraolimpijske igre 1968. III Tel Aviv  Izrael
Letnje Paraolimpijske igre 1972. IV Hajdelberg Njemačka Zapadna Nemačka
Letnje Parolimpijske igre 1976. V Toronto  Kanada
Letnje Paraolimpijske igre 1980. VI Arnhem  Holandija
Letnje Paraolimpijske igre 1984. VII Stouk Mendevil
Njujork
 UK
 SAD
Letnje Paraolimpijske igre 1988. VIII Seul  Južna Koreja
Letnje Paraolimpijske igre 1992. IX Barselona  Španija
Letnje Paraolimpijske igre 1996. X Atlanta  SAD
Letnje Paraolimpijske igre 2000. XI Sidnej  Australija
Letnje Paraolimpijske igre 2004. XII Atina  Grčka
Letnje Paraolimpijske igre 2008. XIII Peking  Kina
Letnje Paraolimpijske igre 2012. XIV London  UK

Letnji sportovi[uredi - уреди]

Golbal na Paraolimpijskim igrama u Atini 2004.

Zimske igre[uredi - уреди]

  Zimske Paraolimpijske igre
Godina Igre Grad domaćin Država
Zimske Paraolimpijske igre 1976. I Örnsköldsvik  Švedska
Zimske Paraolimpijske igre 1980. II Geilo  Norveška
Zimske Paraolimpijske igre 1984. III Insbruk  Austrija
Zimske Paraolimpijske igre 1988. IV Insbruk  Austrija
Zimske Paraolimpijske igre 1992. V Albervil  Francuska
Zimske Paraolimpijske igre 1994. VI Lilehamer  Norveška
Zimske Paraolimpijske igre 1998. VII Nagano  Japan
Zimske Paraolimpijske igre 2002. VIII Solt Lejk Siti  SAD
Zimske Paraolimpijske igre 2006. IX Torino  Italija
Zimske Paraolimpijske igre 2010. X Vankuver  Kanada
Zimske Paraolimpijske igre 2014. XI Soči  Rusija

Zimski sportovi[uredi - уреди]

Hokej na sankama

Literatura[uredi - уреди]

  • V. Božinović: Sportske igre paraplegičara u Stouk Mandevilu, Beograd 1954.
  • M. Stevanović i M. Necić: Sport i rekreacija u rehabilitaciji invalida, Beograd 1969.